четвртак, 02. мај 2019, 00:00
Широм затворених очију – Само срцем се добро види
ТЕМЕ: Мај; Ђурђевдан; Имате ли поверења у себе, гледате ли напред, јесте ли од пољзе себи, другима и Богу; хајдучку траву зову и куница, куњи реп или столистник, зеленкада али и нарцис; Маргерит Јурсенар, је написала и три приповетке у којима су јој Срби били инспирацијом, а њен деда по мајци Леополд Ранке, немачки историчар написао је и дело „Српске револуције”; Знате ли спајањем којих река и где је настала река Дрина; Питаћу Вас да ли је у српским и хрватским басмама плаво означено изразима: модро, мораво, морасто, плаветно и сиње и како Ви доживљавате плаву боју; да ли Љубав одолева времену које све отима и да ли сте склони да прихватите да: „Ко воли, верује.“; Да ли прихватате мисао да се највише јединство постиже када се човек бавећи се судбинама других определи да помогне како се неке лоше судбине не би понављале зато што је и реч изговорена у право време јабука у сребрној чаши!..
Драгомир Антонић, у свом „Обичајнику код Срба”; са народним календаром за 1998-му годину; каже: „Ђурђевдан је празник посвећен светом великомученику Ђорђу, којем је Бог подарио моћ да помаже у беди и невољи сваком божјем створу које му се обрати молитвом, па се зато Светитељ често јавља у сновима оних који га призивају, даје им савете или чини разна чуда и спасења!”
На Ђурђевдан се зарана одлази ван града или села, бере се биље, плету венчићи, игра се и пева уз обавезно јагње на ражњу. Када се убраном биљу, корењу, лишћу и коприви; који се плету у венац; дода и земља са мравињака, љуске од ораха са бадњевданске трпезе и коњска потковица, па се све то увеже црвеним концем готова је и амајлија која штити од урокљивих очију и вештичјих враџбина.
Никако случајно! Уврежено је веровање да се у ђурђевданској ноћи појављују вештице!
Можда нисте знали, зато ево прилике да сазнате и да у селима на Влашић планини при ђурђевданском изгону чобанин легне на врата тора и пушта да га овце прескачу, убеђен да ће га после слепо слушати.
За овај велики пролећни празник плодности везани су многи обичаји - устаје се рано и купа у рекама, одлази у природу, бере биље којим се крми стока, плету венци и њима ките куће, стока и кошнице, опасује се врбовим и дреновим прућем, у њиве се постављају крстови од лескове младице, коље се жртвено јагње.
Из доба војевања Срба против Турака је настала изрека „Ђурђев данак, хајдучки састанак”.
Према предању, Свети Ђорђе је кажњен разапињањем на точку кад је као трибун у војсци римског цара Гаја Аурелија Валерија Диоклецијана јавно признао да исповеда хришћанство.
Бог му је „подарио моћ да сваком божијем створу који му се молбом обрати, помаже у беди и невољи”.
По црквеном учењу 16. новембар је дан када је обновљен храм светог Великомученика Ђорђа у Лидији, гдје је положено његово тело - и Срби га прослављају као празник под именом Ђурђиц.
Свети Ђорђе је један од светаца који се највише славе у православној цркви, међутим, такође се слави и у католичким земљама.
Славе га и градови: Истанбул, Љубљана и Москва.
Свети Ђорђе је светац заштитник великом броју професија, организација и болесника. Поштован је и као заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода.
У небеско пространство су се ових дана преселили и Петар Омчикус, академик, сликар и члан САНУ, Дејан Патаковић, дугогодишњи новинар и хумориста и Зоран Гребенаровић, сликар.
Дејан Патаковић дипломирао је историју уметности на Филозофском факултету. Прву карикатуру објавио је 1. марта 1958. у „Јежу”, а до данас још око 15.000 карикатура и 10.000 афоризама, прича, хуморески... Цео радни век провео је у кући „Политика”, бавећи се карикатуром, сатиром, уређивањем, некад је писао за Минимакса и „Седморицу младих”.
Чак 25 година био је уредник у „Политици Експрес”, а деценију и по главни уредник магазина „Хупер”. Сатиричну рубрику „Кактус” у „Експресу” је писао 23 године. Поред тога, познати хумориста је активно сарађивао и у другим медијима. За емисије Време спорта и разоноде Радио Београда, Патаковић је написао и химну. У његовој радној биографији је и 300 епизода емисије „Јовановићи”, „Поподне једног пауна”, и многих других. На Радио Београду 202 две године је водио забавно-музичку емисију „Круг Двестадвојком”.
Зоран Гребенаровић, je сликар о чијем ме је одласку обавестио мој пријатељ Никола Жигон, сликар. Гребенаровић је мени некако посебан у ангажману на пољу сакралне уметности. Између осталог, живописао је пет храмова и урадио мноштво фресака и икона. Гребенаровић је учествовао на изложбама у земљи и иностранству, а дела му се налазе у збиркама више јавних и приватних колекција.
Слушајте нас на FM: 104,0 MHz
Преко Интернета: https://rtsplaneta.rs/linear/16091
www.twitter.com/beograd202
Контакт: ++381 11 3249 202 *
СМС: +381 64 0202 200*
Мејл: program202@gmail.com
Избор музике и продукција: НЕНА ОГЊЕНОВИЋ ТРКУЉА
Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић
Коментари