четвртак, 11. апр 2019, 00:00

Широм затворених очију – Само срцем се добро види

ТЕМЕ: „Гледање Белог Анђела равно је молитви!” (Свети Владика Николај Велимировић); Пољубац; Идила; Мир, Емоција, Чежња; ПО ЧЕМУ ПАМТИТЕ ЖИВОТ; Волети; Срећа; Жак Превер; Леонардо да Винчи; Пабло Пикасо Руиз...

„Гледање Белог Анђела равно је молитви!”

(Свети Владика Николај Велимировић)

За нама је 8. април, дан у који се слави Свети арханђел Гаврило, један од седам главних анђела који седе при Божјем престолу. Он је гласник Божје воље и доноси добре вести. Обавестио је Јоакима и Ану да ће родити ћерку, потоњу Девицу Марију, а потом њу да ће родити сина Еамнуела Исуса.
Богу је мио јер му је помогао при стварању Света.
„Једини симбол који се некако спонтано увек изнова појављивао, без ичије помоћи или одлуке, био је управо наш - БЕЛИ АНЂЕО.
Њега је сам народ, једногласно, препознао и изабрао.
Једноставно, он је постао оно најлепше и најузвишеније лице савремене Србије.
Подједнако наш, колико и универзално - како по оном традиционалном, исто тако и по оном најсавременијем моделу („national branding”, „State promoting”, „emotional marketing”...).
БЕЛИ АНЂЕО је постао најпрецизнији и најаутентичнији израз свега онога што нам је свима потребно. Сада, као и увек!
Он је симбол онога што нам највише недостаје.
Онога чему сви, подједнако, тежимо.
Бели анђео је део композиције „Мироноснице на Христовом гробу”, а на фресци је представљен архангел Гаврило раширених крила, обучен у бео хитон како седи на великом камену и усплахиреним женама прстом указује на Христовог гроб, заправо у том тренутку већ место његовог васкрснућа.
Бели анђео је гласник свевечне истине о Христовом васкрсењу и самим тим у српском народу се ова фреска укоренила као синоним за наду, спасење и чуда.
Интересантно је да је ова фреска била скривена од очију јавности све до 20. века. Наиме, у 16. веку је преко ње насликана друга фреска, а Бели анђео се указао готово 400 година касније, приликом рестаурирања манастира.
Да је Бели анђео заиста српско благо којом се несмањеном пажњом диви васцели свет сведочи и податак да је изабран као најважније дело европске уметности, али и симбол свеколиког мира.
Oва фреска као отелотворење најважнијег хришћанског тројства, љубави, вере и наде, уписала се и у модерну историју 1963. године. Наиме, први сателитски пренос видео сигнала између Старог континента и Америке садржао је међу кадровима и милешевску фреску, као посебан поздрав нас Европљана онима на другом крају света.
Kада је из Европе послат и први сателитски сигнал у васиону је послат „пакет људских достигнућа” - биле су то слике човековог освајања Месеца, Кинеског зида и Белог анђела...
Веровало се да ће, ако у свемиру уопште постоје разумна бића, лик Белог анђела протумачити као поруку љубави и разумевања.
Да није подигао своју задужбину цркву Вазнесења, манастир Милешеву, крај Пријепоља, Владислав ни по чему не би био упамћен. Тешко је било живети у сенци славних, деде стефана Немање, стрица Растка - Светог Саве и оца Стефана Првовенчаног. Брат му Радослав, на престолу је провео пет година и потом je протеран у Дубровник где је и умро.
У Милешеви је радила једна од првих штампарија у Срба. Милешева је била и образовни центар у којем су се школовали и Мехмед Соколовић, велики турски везир и Макарије који је касније 1557. године постао српски патријарх и обновитељ Пећке патријаршије.
Фреске Милешеве, поред сопоћанских у Европи су немерљивог значења, а у нас су највеће благо средњевековног сликарства. Најлепша фреска је Бели анђео загонентог погледа, на гробу Христовом.