Широм затворених очију – Отисак Душе

Велика је то вештина умети разговарати са човеком.

Већина људи се покорава забранама, пре свега оним спољашњим, и то само док је под принудом и док се плаши. Оне унутрашње забране тешко ко успева да реализује.

Моћ владања над другим неодољива је сласт тамне стране човековог бића.

Није претерано сматрати да је највећа несрећа за људе и ову планету на којој живе каткад потпуна, каткад делимична неспособност једног великог броја људи да воле. Исто тако не изгледа ми нимало претерана мисао да се читаво човечанство и земља под њим, одржавају пре свега захваљујући оним малобројним људима који су у стању да воле.

Само је човек тај који не опрашта ни себи ни другима, него тражи освету, било агресијом кажњавајући друге, често невине људе и народе, било данас све чешће, кажњавајући самог себе, навлачећи на себе, несвесно све могуће психосоматске болести, алкохол и дрогу, оболевајући од депресије и доводећи себе до самоубиства.

Сумња је плод само као прелазна и пролазна фаза у развоју личности, али често, нажалост нарочито на овом олујном и трусном тлу, на коме се сумњало у све и свакога, она остане трајна и неизменљива суморна богиња - пратиља нашег бића.

Сва достигнућа модерне технике, као и модерне медицине, учинила су живот, а сигурно и смрт, тежим и мучнијим. Само „воља за смисао” може да нас учини одговорним и тада тек спремним да помогнемо и себи и друштву.

Сваки човек има једну или више „слепих мрља” у себи, и то управо за оне стране своје личности које су битне за личност, а које он управо не жели да опази и прихвати као део себе.

Мудрост је у ћутању и тишини, никако у многим речима. Оне исцрпљују физичку и духовну снагу човекову, оне само муцају о сржи, до које се стиже ћутањем и тишином. (Владета Јеротић)

Добро нам дошли у још један Отисак Душе, да поделимо овај тренутак живота.
Аутор и водитељ: Душица Мијатовић