четвртак, 28. феб 2019, 00:00

Широм затворених очију – Само срцем се добро види

ТЕМЕ: Март; Јасенка Лаловић је својевремено написала; „Постоји племе у Африци где се датум рођења детета не рачуна од дана када је оно рођено, нити је то тренутак када је зачето у мајчиној утроби већ дан када је дете постало њена прва мисао.“; Милостивост; Блед; Трст; Благост; Праштање, Срце, Сунце, Месец, Скромност, Самољубље, Славољубље.

НАСЛОВНА СЛИКА али и фотографија Блед, су рад Уроша Раденковића, адвоката, мога дивног пријатеља; сјајног породичног човека, надасве оца и мужа; који говорећи о себи каже:
„Неометан буком света идем својим путем, миран и спокојан...”

Да ли сте знали како се све звао март?
Уколико не знате, дошапнућу Вам: МАРТА, СУХИ, БРЕЗЕНХ, ЛЕТНИК, ВЕТРЕНИ, ОЖУЈАК, СУХИ, ЛАШАК, ДЕРИКОЖА. О марту нам је остала је народна пословица: „Боље да те змија упецне, него мартовско сунце огреје.”

Астрономи о овоме не размишљају. Они знају да 21. марта стиже пролеће.
Дакле, један дугачак месец долази после кратког фебруара.
„Срби овај месец доживљавају као стару бабу која има непредвидљиву ћуд и лако мења мишљење. Отуд у марту може изненада да напада велики снег или да отопли као усред лета. Све то траје кратко. Неколико дана.

(Драгомир Антонић „Обичајник код Срба”)

Трећи месец је ожујак, сухи, лашак, дерикожа...
Сви народни називи одсликавају стање у природи у ово доба године, када ојужује, када је време суво и без падавина, када дувају благи и топли ветрови. Истовремено је ово време највеће смртности људи и животиња, када се „кожа дере на шиљак".
Јулијански назив за овај месец је март, који је назван по Марсу, богу рата и праоцу Римљана, сину Јупитера и Јуноне и оцу Ромула и Рема (Цермановић - Кузмановић А.- Срејовић 1992, с. в. Марс).

У српском народном календару постоји назив за овај месец - Баба Марта. По легенди Баба Марта је пркосећи зими истерала своје козлиће (јариће) у планину и заједно са њима се смрзла (Српски митолошки речник). То представља искристалисану народну свест о веома превртљивом и променљивом времену у ово доба године. Очигледно је да је Баба Марта дијаметрално супротно божанство римском богу Марсу. Вук је забележио једну обредну песму која се певала у Србији за Ивањдан, празник највеће сунчеве снаге - летњег солстиција:
„Ој, у гори огањ гори, / Око њега коло игра, / Девет браће с Мартом сестром. / На Марти је једна парта, / Окићена ружицама, / Позлаћена звездицама. / Пуче парта, оде Марта.”

(Караџић В.I.)

Ова кратка песма је веома сложена по свом садржају. Прва два стиха приказују саму обредну игру - коло око ватре. Та обредна игра је несумњиво посвећена Сунцу. У следећем стиху дати су играчи у колу: девет браће с Мартом сестром, што представља десет месеци у години, од којих је девет замишљано у мушком а један у женском облику. Следећа три стиха описују Мартин појас - парту. Задњи стих симболише крај променљивог времена које представља Марта и наговештавање топлијих сунчаних дана.

Слушајте нас на FM: 104,0 MHz

и преко Интернета: https://rtsplaneta.rs/linear/16091
Контакт: ++381 11 3249 202 * СМС: +381 64 0202 200*
Мејл: program202@gmail.com

Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић