среда, 13. јун 2018, 17:00
Визија
Мапирање нових модела критичких пракси
Наиме, како би се савремена уметничка и критичка сцена ревитализовала потребно је мапирање садашње ситуације и експериментисање са новим, другачијим моделима повезивања и комуникације. И то складу са друштвеним, културним и технолошким променама при чему је важан интерактивни однос између уметника, критичара, кустоса и теоретичара. Као и нова врста дијалога у уметничкој, критичкој и теоријској равни.
Један од разлога зашто је важно проблематизовати појам критичких пракси у српској уметности јесте да би се направио јасан одмак од оних пракси које су, доминантно, успеле да промовишу ретро моделе деловања. Тачније, да у први план стављају величање одређене категорије, на пример: медиј као такав, естетско искуство, национални идентитет, „праву" уметност и тако даље.
Сем тога, на локалном али и на глобалном нивоу постоји тренд маргинализације уметности. Због тога треба размишљати о успостављању нове мреже која би омогућила да се савремена уметничка продукција у Србији суочи са променама у свим друштвеним регистрима. Чиме бисмо, тек, дошли на почетак приче о враћању уметности, критике и теорије у релевантне оквире савремене културе. О томе је Петар Протић разговарао са проф. др Мајом Станковић, и проф. др Јованом Чекићем са Факултета за медије и комуникације у Београду.
Кроз емисију води Јелена Кнежевић.
Коментари