Визија

50 година хуманоидне роботике у Србији

Са 20. веком човечанство је ушло у доба роботике која у трећем миленијуму узима маха и постаје све важнији и популарнији сегмент савременог живота. Постоје различите врсте робота које чак свакодневно користимо, али их тако не доживљавамо јер су то разни уређаји који чине живот лакшим. За разлику од њих, постоје и човеколики роботи, као инспирација за бројне апокалиптичне књиге и филмове у којима баш такви роботи освајају свет.

У Србији је пре 50 година отворена најстарија лабораторија за роботику у Југоисточној Европи и тим поводом је уприличена изложба „Рођење хуманоидне роботике: 50 година Центра за роботику Института 'Михајло Пупин'" у Музеју науке и технике у Београду.

Иван Станић, аутор изложбе и кустос Музеја, изложбом указује на значај Центра за роботику, на његова фундаментална истраживања која су га седамдесетих и осамдесетих година 20. века учинила колевком модерне роботике у свету. У Центру су се родиле идеје и теорије, које су заједно са практичним достигнућима, утицале на развој и ток светске роботике, посебно у Јапану, САД, Русији и Француској.

Изузетан допринос је остварен на пољу хуманодине роботике, на креирању нових математичких модела и софтверских решења, на анализи стабилности и система контроле, као и на понуђеним решењима за кретање двоножних робота (андроида), која се и дан данас користе у свету. Поводом пола века хуманоидне роботике у Србији, значају, утицају и достигнућима која је остварила, данашња емисије је повећена социо-културолошким аспектима овог феномена.

Ауторка прилога је Марина Зец.
Уредник и водитељ мр Љубица Крминац.

преузми : 27.25 MB

Визија

Autor:
Београд 202

Социо-културолошки магазин, који прати савремене друштвене феномене. Емисију уређују мр Љубица Крминац (култура) и Александра Гловацки (уметност). [ детаљније ]

Све епизоде серијала

Визија

Програмска шема

Коментари