понедељак, 18. дец 2017, 00:00

Широм затворених очију

Хиљаду и једна прича из воза

Феноменални филм у наставцима Џули Делпи, Before Sunrise и Before Sunrise, је инспирисан возом који је у том филму више од превозног средства. Воз постаје место разговора, упознавања, критиковања, отварања емоција... Док ликови путују Европом воз је идеалан да се, у не тако брзом ритму, деси једна нова стварност. Прича о ''Плавом возу'' Агате Кристи је далеко од обичне вожње на рути Лондон-Ница. Купеи, вагон-ресторани, скривени делови воза са собом нове мистерију, а точкови и звук кретања по шинама носе посебну драматику.

Када се из фикције вратимо у свакодневицу, возови играју другачију улогу у нашим животима. Било да живимо у предграђима и возове користимо као најбржа и најсигурнија превозна средства, било да путујемо - идемо на краће или дуже одморе, или се возимо возом једноставно зато што смо се ужелели, воз је нешто највеће и најмоћније чиме се возимо, на земљи. Не може се упоредити ни са трамвајима нити са тролејбусима и аутобусима. Можемо их бирати из економских разлога (цена је приступачна) али понекада заборавимо да је свет возова - драмски свет. Ритам који диктира локомотива налик је писаћој машини, која нас на неки начин баца у транс, у прошлост или у будућност. Нема ничег старомодног у вези са возовима. Они нису ретро. Они су, једноставно, инспирација. Преко 50 великих романа и филмова имало је возове као своје важне мотиве. А воз је чест мотив и нашим стварностима.

Имате ли ви своју омиљену причу из воза...
Кроз емисију води Петар Протић.