Широм затворених очију - Само срцем се добро види (1:00)

На спомен-плочи изливеној у бронзи, постављеној на Вандерклиф згради, на Лонг Ајленду, а поводом прославе 120-те годишњице рођења и 200-те годишњице независности пише: "У овој згради коју је пројектовао архитекта Станфорд Вајт, Никола Тесла; научник рођен у Југославији, 1856., умро у Њујорку 1943.; конструисао је између 1901. и 1905. године Вандерклиф, радио-станицу, са антеном на кули, високу 187 Фита, уништену 1917., која је служила као први комуникациони систем у свету."
При доласку грандиозног научника и проналазача Николе Тесле у Београд, 21. маја 1892. године, Јован Јовановић Змај је написао стихове: "Стоји стабло, стоји српство, / Љуби стабло сине врли/ Свака грана српског стабла/ Тесли тепа / Теслу грли."
Тесла је том приликом узвратио: "Имам неке идеје ; надам се да ћу их оживотворити, па кад успијем, свијет ће морати томе дубоко се поклонити, а за мене ће то бити дјело Србина."
Проналазачки геније је рођен 10. јула 1856. године, у Смиљану, у Лици, а умро 7. јануара, на православни Божић, 1943. године у Њујорку. Био је толико разноврстан да може да се упоређује са Архимедом, Леонардом да Винчијем и Едисоном.
Када се говори о њему обично се спомињу проналасци у електротехници - трофазна струја и на пољу радио-технике - високофреквентни генератори, снажни радио-предајници, антене и пријемници.
Људима је мање знано да је међу својих готово хиљаду патентираних проналазака имао бројна открића из машинске технике, механике, аутоматике, термодинамике, авијације, оптике, па чак и хемије.
Никола Тесла је први остварио телеаутомат, пронашао оригиналну пумпу за течности и гасове, оригиналну турбину, брзиномер и друге механичке направе.
Зачетник је реактивног погона у авијацији описавши 1908. године турбомлазни авион.
Први је описао и патентирао авион са вертикалним узлетањем и предвидео кретање на ваздушном јастуку.
Пре Рендгена је користио X - зраке, пошто је још 1892. године начинио снимке људског тела које је послао Рендгену када је овај 1895. године објавио свој проналазак.

1915: ПРОЈЕКАТ ЗА КОРИШЋЕЊЕ КОСМИЧКИХ ЗРАКА
Патентирао је апарате за производњу Озона и описао у научним часописима многе пројекте који су реализовани 30 до 40 година касније. Такав је и пројекат робота који се креће сам и доноси извесне одлуке о свом кретању, затим и пројекат за коришћење космичких зрака, из 1915. године.
Тесла је приредио и први превод неког нашег песника у Америци - Јована Јовановића Змаја и при том у предговору дао кратак преглед нашег народног епског народног стваралаштва, упоређујући га са Хомеровим, а наше песнике са највећим песницима света.
Маштаријама Николе Тесле нигде краја.
У чланку "Чудесни свет којем ће створити електрицитет", објављеном 1915. године; а који сам ишчитавао из текста Станка Стојиљковића објављеног у "Политици"; сазнајемо да би електрична енергија могла повољно да се користи за фиксацију атмосферског азота и производњу ђубрива. Најављивао је и контролу атмосферских падавина. "Тада ћемо бити у могућности да црпимо неограничене количине воде из Океана и да произведемо онолику количину енергије колику желимо којом ћемо у потпуности моћи да преобразимо Земљину куглу користећи иригацију и интензивну обраду земље."
Тесла се бавио и електричном машином за лед, водоскоком који покреће електрицитет, електричним натписима и другим облицима рекламирања, електричним погоном бродова. Шуме би од пожара штитио и уништавао микробе, инсекте и глодаре применом електрицитета. Маглу би растеривао електричном снагом и пробојним зрацима. Маштао о бежићним централама које би осветљавале Океан.
Тврдио је да ће се високофреквентне струје неограничено користити у лечењу: "Струјом ће се тело брже прочистити и подстицати на самоизлечење" и "да ће се направити електрична помагала за глуве и слепе".
Говорио је да ће велико откриће бити писаћа машина коју покреће људски глас, да ћемо користити одстрањиваче дима, уређаје за усисавање прашине, озонизаторе; стерилизаторе воде, ваздуха, хране и одеће. Замишљао је и уређаје за спречавање несрећа.
И против криминала Тесла је био намеран да се бори електричним инструментима мада је био свестан да ће и лукави криминалци користити савршенства за остваривање својих подмуклих подухвата. Изузетан је Тесла био и у домену предвиђања војних и ратних технологија у свим доменима што се и остварило, нарочито у делу телеаутоматских уређаја или контроле аутоматских машина са даљине.
Тесла је наговестио и уређај који ће омогућити телефонирање ваздушним путевима или кабловима неограничене дужине и допринети преношењу обавештења бежичним путем у свим могућим видовима.

ТЕСЛА И ПОЛА

У Музеју Николе Тесле у Београду чува се и његово писмо девојчици Поли. Тесла с почетка Поли пише где се родио, како му је изгледало одрастање у Смиљану и о његовој вредној мајци која је радила сваког дана од 4 изјутра до 23 часа увече, као и да су по доручку сви у породици следили мајчин пример, марљиво обављајући свако свој посао волећи га и тако постижући извесно задовољство.
"Најсрећнији међу њима", пише Поли Тесла "био сам ја јер је извор мога уживања био наш величанствени Мачак - најдивнији од свих мачака на свету. Да нешто могу да ти верно опишем дубину осећања која је постојала између њега и мене. Ти би узалуд прелиставала митолошке и историјске записе да нађеш такав случај. Ми смо напросто живели један за другог..."
Тесла се у писму дуго бавио својим Мачком, све до снега који ће довести до сензације. Пожелео је да помилује његова леђа. И, гле чуда: "Мачкова леђа била су плоча светлости и моја је рука изазвала пљусак праскавих варница чије се пуцкетање чуло наоколо. Отац ми је био врло уман човек. На свако питање имао је одговор али та појава и њему самом је била нова.
На крају, он примети да то није ништа друго него електрицитет, исто оно што видите на дрвећу за време олује. Мајка је била као опчињена. "Престани да се играш с тим мачком" рече ми она: "могао би изазвати пожар." Ја сам занесен размишљао. Није ли природа једна огромна мачка?Ако јесте, ко је милује по леђима? "

"БАЈКА О ЕЛЕКТРИЦИТЕТУ"

"Ко искрено жели да схвати величину нашег доба треба да се упозна са историјом науке о електрицитету. Ту ће наћи бајку какву не зна ни "Хиљаду и једна ноћ".
Прича почиње далеко пре почетка нове ере, у доба када су Талес, Теофраст и Плиније говорили о магичним својствима електрона - ћилибара те драгоцене ствари која је постала од суза из очију Хелида, сестара оног несрећног младића Фаетона који је покушао да овлада Фебовим кочијама и скоро спржио читаву земљу. Ту мистериозну појаву живахна машта старих Грка је приписала, наравно, неким ванземаљским узроцима, и удахнула ћилибару живот и душу. Је ли то било стварно веровање или више тумачење - остаје отворено питање.
У Бајци Тесла даље наводи како су стари Грци рибу ражу користили као неку врсту електроенергије, како се на неким примерима старог новца наилази на двоструке звездице налик на варнице које производи галванска батерија.
Тесла за Мојсија каже да се несумњиво служио електрицитетом далеко вештије него ма ко у његовом времену.
У Библији се на једном месту у детаље, с великом прецизношћу описује уствари машина у којој се електрицитет стварао трењем ваздуха о свилене завесе и гомилао у кутију створену као кондензатор. Врло је вероватно да је Аронове синове убила струја високог напона и да је код Римљана била електричне природе.
Чудновато је да је било потребно две хиљаде година до појаве прве научне расправе о електрицитету и о магнетизму, до чувеног Гилбертовог дела објављеног 1600-те. Овако дуги период неактивности може се ипак донекле објаснити. Ученост је била привилегија изабраних људи који су свако ново знање љубоморно чували у свом кругу" - писао је даље Никола Тесла у својој бајци о електрицитету.

МОРА СЕ РОДИТИ НОВИ СВЕТ СЛОБОДНИХ ЉУДИ
Никола Тесла остаће запамћен и по својим последњим речима које представљају његов политички тестамент, пошто је појава фашизма за њега значила деградацију човека:
„Из овог рата, највећег у историји, мора се родити нови свет, који ће оправдати жртве које човечанство подноси. Тај нови свет мора бити свет у којем неће бити експлоатисања слабих од јаких, добрих од злих, неће бити понижавања сиромашних од силовитости богатих, где ће дела ума, науке и уметности служити заједници за олакшање и улепшавање живота, а не појединцима за стицање богатства.
Тај нови свет неће бити свет погажених и понижених него свет слободних људи и народа, једнаких у достојанству и поштовању човека."
Урна са посмртним пепелом Николе Тесле се налази у његовом Музеју у Београду.

"Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство!"
Биле су то речи Нила Армстронга, првог човека који је стао на Месечево тло и боравио на њему 2 сата и 21 минут. После неколико пробних лансирања без људске посаде и више летова са посадом на путањи око Земље, први човеков лет на Месец, у склопу америчког програма "Аполо", догодио се те 1969. године.
Када је 20. јула свемирски брод "Аполо 11" са космонаутима Нилом Армстронгом, Едвином Олдрином и Мајклом Колинсом ушао у стабилну путању око Месеца, од њега се одвојио лунарни модул "Орао", који се спустио на Месец.

РТС је објавио: ''На Унескову листу светске културне баштине уписано је још осам нових локалитета'', саопштила је ова организација УН за науку и културу.
Међу њима су Которска тврђава, тврђава Свети Никола у Шибенику, као и градски бедеми Задра који су уврштени на листу светске баштине, као део заштићеног низа одбрамбеног система Млетачке републике.
У Котору, који је у својој историји био и Републиком, је Новак Ковач исковао сабљу Краљевића Марка. У њему је била и најстарија апотека у средњевековној држави. Он је и град са најдужом позоришном традицијом. У њему је у петнаестом веку поникао и златар Трифун из породице Палма, који ће касније радити на руском двору, а 1900-те рођен Фране Менегело Динчић, који ће извајати споменик Николи Тесли који је постављен у Прагу.
У Котору, уписаном, 1979-те године, у Светску природну и културну баштину УНЕСКО-а, је живо током читаве године, а најживље је, барем је такав утисак, у дане Бокељске ноћи и о которском маскенбалу и карневалу посвећеном камелији, цвету који не мирише али је ретко леп.
Уз италијански Вијаређо, Цриквеницу и неколико места на северу Јадрана, которски маскенбал је један од најстаријих. Још мало па ће бити пре три века, извесни Мартиновић је прописао како ће изгледати први карневал и маскенбал и како ће се ко од учесника у њему понашати, како ће изгледати церемонијал суђења, ношења карневала и игре маски, одбране и спаљивања, што ће претходити општем весељу.
Маска је, према речнику симбола, заштита, скривање, преображај, небиће; уједињује или идентификује маскираност и изгубљеност у маси.
Наићи ћете у машкарама и на комичне маске, које су атрибут Талије али и на трагичне, које одликују Мелпомену.
Би тако прошлих година и у Морињу, старом поморском месту, са школом из 1803. и библиотеком из 1843. године, познатом по породицама Сеферовића али и Милиновића, из које је потекао капетан Томо Ђуров Милиновић, ливац топова и војвода у устанку српског вође Карађорђа, али исто тако и по томе што је више од 80 одсто мештана, сада расутих широм земље и света, стекло високо наобразовање.
Котор својом лепотом надопуњују Доброта, Ораховац, Дражин врт, Рисан, Пераст, Морињ, Костањица, Столив, Прчањ, Муо, Шкаљари и два његова острва Свети Јурај и Госпа од Шкрпјела. И све заједно налази се обједињено у туристичкој понуди града.

У унутрашњем заливу Боке, између теснаца Вериге и Пераста, налази се острво Свети Јурај или Свети Ђорђе, обрасло чемпресима, са истоименом црквом из XII века и гробљем Пераштана, до 1860. године, које је према предању послужило као мотив за слику "Острво мртвих", швајцарском сликару Беклину.
У легенди о овом острву се говори о несрећној љубави двоје младих. Наиме, када су Пераштани 1813. године освојили цркву Свети Kриж изнад Пераста, Французи су се повукли на острво и поставили топове. По наређењу свог официра, војник француске војске, иначе пореклом са Цреса, отворио је ватру на Тврђаву. Уместо Тврђаве погодио је кућу у којој је живела његова драга, именом Катица. Она је потом сахрањена на острву, а несрећни војник остао је у острвском манастиру, одакле се свакодневно, све до своје смрти, оглашавао црквеним звоном.
Друго острво, одмах до Светог Ђорђа је Госпа од Шкрпјела. Шкрпио је шкољ или хрид; и самим тим ово вештачко острво; настало насипањем камена око хриди, што се чини и данашњих дана.
Унутрашњост цркве Госпе од Шкрпјела, подигнуте у седамнаестом веку је осликао барокни сликар Трипо Кокоља, из Пераста, који је насликао и највећу слику на црногорској обали 12 x 4 метра. У цркви се чува и икона Богородице Ловра Маринова Добриновића, као и изузетна збирка од две хиљаде сребрних заветних плочица са приказима пераштанских бродова из прошлих векова.
Уз више археолошких налаза, заветних слика, оружја, примерака старинског намештаја и прибора, чува се јединствен у свету гоблен који представља икону Госпе од Шкрпјела.
Везла га је сребрним и златним нитима мештанка Хијацинта Кунић. Као Пенелопа Одисеја, тако је и Хијацинта свог драгог испратила на море и чекајући га везла гоблен. Затим је одлучила да косу Богородице и анђела око ње извезе власима своје косе. Кидала је влас по влас и везла. Како се драги није враћао а она постајала све више седа коса неких анђела је готово сребрнаста. Овим је овај гоблен постао апотеозом мукотрпног живота помораца и туристичкa атракцијa.
Ове приче сам Вам испричао у знак сећања на 22. јул 1452. године у који су Браћа Моришићи на хриди у Рисанском заливу пронашли слику Госпе.
На том месту су Пераштани саградили храм Госпа од Шкрпјела посвећен Богородици.

Пула (лат. Pietas Iulia, итал. Pola, словен. Pulj, нем. Polei, истр. Pola) је град у Хрватској у Истарској жупанији.
Иако су постојала и ранија насеља, права историја града започиње с Римљанима. Кроз историју град је мењао бројне владаре и доживљавао многобројне успоне и падове. Модерни развој града започиње у 19. веку када Пула, ради природних погодности смештаја у добро заштићеном и лако брањивом заливу постаје главна ратна лука Аустроугарске Монархије.
Знаменитости овога града су: Амфитеатар или Арена, саграђен између 100. и 200. године нове ере по налогу римског цара Веспазијана у време док је Пула била регионални центар; Златна капија, Августов храм на средишњем градском тргу Форум, тврђава на Каштелу, Форум, Римски мозаик, Капела Марије Формозе из 6-тог века, Бриони - национални парк који се састоји од групе острва у Јадранском мору; Славолук Сергијеваца; постављен у спомен на три брата породице Сергијеваца, посебно на Лусија Серија Лепида, трибуна; Aрхеолошки и историјски музеј Истре, Kатедрала узнесења Блажене Дјевице Марије, Православна црква Светог Николе из 11-тог века, двојна врата, Римско позориште, бројне увале и драге и кањон Верудела...
О овом граду причамо са разлогом.
Наиме: Програм овогодишњег пулског филмског фестивала је ванредно богат и разноврстан, а директорка ове престижне манифестације Гордана Рестовић најављује 88 премијерних наслова аутора попут Каурисмакија, Анга Лија, Торнатореа, Вајде...
У програму регионалних копродукција, Рестовићева посебно указује на српски филм „Дневник машиновође", редитеља Милоша Радовића, који ће, као и друга филмска остварења, бити приказан у Арени пред изузетно критичном и бројном публиком која је, према њеним речима, увек одлично реаговала на филмове из региона.
Пула филм фестивал ове године се одржава 64-ти пут, од 15. до 22. јула уз рекордан број пројекција чак 170 филмова.
Директорка филмске смотре у Пули истиче да тај фестивал има изванредну сарадњу са Југословенском кинотеком.
(Са сајта РТС)

"Бесмртан сам. Моја бесмртност је нужна једном чињеницом да Бог неће хтети да заувек угаси пламен љубави који се запалио за њега у мом срцу."
(Фјодор Достојевски)
"Када Бог не би постојао, требало би га измислити."
(Волтер)
"Дар менталне енергије долази од Бога, врхунског бића и ако ми концентришемо наше мисли о тој истини постајемо складни са овом великом моћи."
(Никола Тесла)
"Божја воља се врши у сваком тренутку, свуда и у свему."
"(Иво Андрић)
"Срца рађају као што рађа гвожђе, а лече се спомињањем Бога."
(Мухамед)
"Бога је тешко спознати, али то не значи да га нема, него је то знак Његове величанствености, а наше слабости."
(Лав Толстој)
"Нема Бога за онога ко не зна да га носи у себи."
(Лав Толстој)
"Кад би Бог кажњавао за свако учињено зло, не би на земљи остало ни једно живо биће."
(Меша Селимовић)
"Верујем да Бог има исто толико имена колико има живих људи."
(Махатма Ганди)

Свети апостол Петар, један од 12 великих апостола, био је рибар у граду Витаиде, и звао се Симеон када је среo Христа. Први је изразио веру у Исуса Христа и целог живота без колебања служио је хришћанству. Проповедао је по Палестини, Малој Азији, Илирику и Италији. Чинио је многа чудеса, а о његовој исцелитељској моћи причају се легенде. По једној, чак и његова сенка је лечила болесне. По заповести цара Нерона страдао је мученичком смрћу.
Када је бог делио улоге, Св. Петру је подарио вино, пшеницу и кључеве од небеског царства. Зато он седи на вратима раја и испитује умрле.
Свети Петар је поставио небеског ковача на Месец да га окује и сачува за Земљу. Он шета Млечним путем и моли се пред небеским крстом; учвршћује гвоздени стуб на коме лежи земља и који страшан црни пас стално гризе.
Са Св. Савом је заменио вериге, па се зато дешава да су на Савин дан дани топли и око Петровдана одједном освежи.
Најстарија српска црква, храм посвећен Св. Петру из деветог века, налази се у непосредној близини Новог Пазара.
Васојевићи у Црној Гори, у овај дан пале лиле, гомиле грања, обично на катуну, а деца припреме савијену брезову кору, у коју нагурају сламу, запале је и обилазе торове и колибе. И у Херцеговини се пале велике ватре, а деца носе бакље које зову машале.

Када кажем ОБЛАК У ПАНТАЛОНАМА знам да знате да ћемо да
говоримо о Мајаковском.

Пролог

Мисао вашу, што машта на омекшалом мозгу,
ко лакеј на масној софи, од сала надут,
дражићу дроњцима срца, окрвављеним грозно,
сит наругавши се, безочан и љут.

Ја у души немам ниједне седе власи,
ни старачке нежности нема у њој!
Свет сам заглушио снагом свог гласа,
двадесетдвогодишњак - идем,
лепотан, свој.

Нежни!
Ви љубав стављате на виолину.
На таламбасе је мећете, грубе.
А не можете изврнути своју кожурину,
тако да још свуда све самих усана буде.

Дођите у кафану да се научите -
у хаљини од батиста права,
пристојна чиновница анђеоске лиге.
И која усне спокојно прелистава,
к'о куварица странице своје књиге.

Ако хоћете, од меса бесан ћу да режим
- и ко небо мењајући тонове -
ако хоћете, бићу беспрекорно нежан,
не човек, већ - облак у панталонама!

Говорићемо у овој ноћи која је пред нама и о Франческу Петрарки, чији су "Канцонијер" или "Расуте риме" - 366 песама од којих су најбројнији и најпознатији љубавни сонети, инспирисани Петраркином неоствареном љубављу према лепотици Лаури.
За еп "Африка" добио је највеће књижевно признање тога доба.
Године 1341. крунисан је песничким ловоровим венцем на римском Капитолу.
Франческо Петрарка рођен је у Арецу у Тоскани. Син је Пиетра ди Паренце, који је био бележник у Фиренци и који је себе прозвао Петрако (Петрарка је касније узео хуманистички облик овог имена), и мајке Елете Каниђани.
Детињство је провео у Инчизи, Авињону и Пизи. Студирао је право на универзитету у Монпељеу и у Болоњи.
У Авињону је касније радио као дворски саветник, а на папском двору успео је да се истакне нарочито својом речитошћу, одличним познавањем класичне културе и својим првим песмама на тосканском народном језику. За његов боравак на двору везује се и сусрет са Лауром (како тврди сам Петрарка, срели су се 6. априла 1327.).
Године 1330. постао је каноник што га је обавезивало на целибат, али није морао да се зареди, и то га није спречило да има двоје деце. Путовао је, учествовао у јавном животу, а уз то се бавио и књижевношћу.
Био је изасланик папе и многих важних људи свога доба, а бавио се и дипломатијом. Био је и културно-политички посредник између два најважнија политичка центра тога доба у Италији, између Венеције и Милана.
Осмог априла године 1341. крунисан је ловоровим венцем на Капитолу у Риму. Био је, дакле, poeta laureatus још пре него што је написао многа дела по којима је касније био познат. Веома тешке године за Петрарку биле су четрдесете године када су преминули неки за њега веома важни људи, међу њима и Лаура (1348.). Умире у Аркви 1374. године.

Мисли се моје сада оној дижу,
које овде нема, а срце је љуби,
па у трећем кругу, којег злато руби,
ја је опет видим још лепшу и ближу.
За руку ме узе и рече: - У кругу
овоме још ћеш са мном скупа бити,
не вара ли нада, моро си се бити
због мене с јадом, сносећ многу тугу.
Умрех пре реда, не разуме глава
људска моја добро, шта ти срце воли
остало је доле и сакрива трава. -
Чему макну руку, зашути у сјају?
Уз те речи чисте, што лече све боли,
умало да и ја не остах у рају.
(Петрарка, Мисли се моје сада оној дижу)

„Ако вам "не иде", ако вам се не остварује очекивано, ако се не осећате баш најбоље у сопственој кожи, ако пружате мање него што бисте могли и постижете мање него што заслужујете, ако не можете да решите разне судбинске чворове... - ПОЈАЧАЈТЕ МОЛИТВУ!
И видећете резултате, веома брзо. У распону од брзе помоћи до правог правцатог чуда: од решења до спасења.
Једноставан савет.
Лечи и помаже, разрешава и исцељује."
(Драгослав Бокан)

Не знам да ли Вам се догодило да досањате сан који сте снивали.
Уколико јесте, онда веома добро знате шта Вам се догодило.

Сањајте! УЗ БЕОГРАД 202!

„Само срцем се добро види!" (Егзипери)

Слушајте нас на ФМ 104,0 Мегахерца и преко Интернета.

Линк за слушање нашег Радија: http://tinyurl.com/Beograd202
Пронађите нас и на Твитеру: https://twitter.com/beograd202

Контакт:
++381 11 3249 202
СМС: 064 0202 200
Мејл: program202@gmail.com

Избор музике и продукција: НЕНА ОГЊЕНОВИЋ ТРКУЉА.

Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић .

„Човек мора да уме да види свет."