Широм затворених очију - Само срцем се добро види

Душанов законик (у старим преписима се назива Закон благовјернаго цара Стефана) је, уз Законоправило Светог Саве, најважнији закон (устав) средњовековне Србије. Донет је на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење Господње, 21. маја 1349. године у Скопљу. На том скупу су усвојени чланови од првог до 135-тог, док су остали, до 201-ог, допуњени на сабору одржаном 31. августа 1354. године у Серу.
Закон је усвојен са циљем да се српска држава уреди прописима који би важили за цело царство и подједнако за све поданике.
53.
О насиљу:
Ако који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке отсеку и
нос сареже; аколи себар узме силом властелинку, да се обеси, аколи
своју другу узме силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже.
54. О блуду властелинке:
Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обома руке
отсеку и нос сареже.
55. О псовању властеоском:
И ако властелин, или властеличић, опсује себра, да плати сто перпера;
аколи себар опсује властелина, или властеличића, да плати сто перпера и да се осмуди.
171. О закону:
Још заповеди царство ми: Ако пише писмо царство ми, или из срџбе, или из љубави, или из милости за некога, а то писмо разара законик, није по
правди и по закону, како пише законик, судије томе писму да не верују,
него да суде и врше како је по правди.
172. О судијама:
Све судије да суде по законику, право, како пише у законику, а да не
суде по страху од царства ми.

Машта и сањарење
Људи без маште и сањарења су пиуни који први настрадају у окршају са вечношћу.
(Иво Андрић)
Машта је важнија од знања.
(Алберт Ајнштајн)
Човек без маште је човек без крила.
(Мухамед Али)
Прелети бесконачност и победи време и машту, али никад не заборави како се корача по земљи.
(Мирослав Мика Антић)
Умете ли да маштате и сањарите?

Страх
Човек који није упознао велики страх, није комплетан човек као и онај који није открио велику тугу или велику радост.
(Борислав Пекић)
Мудар је онај ко не страхује нити се нада од неизвесних догађаја у будућности.
(Анатол Франс)
Учинити први корак, изрећи нову реч, оно је чега се људи највише плаше.
(Фјодор Достојевски)
Страх животу каља образ често. Ко на брдо, ак и мало, стоји више види но онај под брдом.
(Петар Петровић Његош)
Имате ли какав страх или страхове?

Душа
Не ретко чућете у Србији: "Чувам дух!" Како сачуван дух за последицу има чисту душу не чуди што се у Законику Цара Душана спомињу ДУШЕВНИЦИ.
Душевници су били ЉУДИ КОЈИ СУДЕ ПО ДУШИ - када нису могли ни по чему другоме.
Како су најчешће процењивали штете настале бесправном испашом у Члану 76 пише: "За попашу. Ако кто пасе жито или виноград, или ливаду ГРЕХОМ, тузи попашу да плати што рку душевници који цене.
Ако ли нахвалицом попасе, да плати попашу и шест волов."
Нећемо о душевницима, већ о људској души!

Гвожђе је тврђе од камена, камен је тврђи од дрвета, дрво је тврђе од ваздуха. А оно што не може да се опипа и не чује, тврђе је од свега на свету. А шта је то? То је душа у човека.
(Толстој)
Ти знаш да је туђа душа као мрачна шума, а дјевојачка поготово.
(Иван Тургењев)
Пријатељи говоре срцу, небо души, све остало ушима, а књиге духу.
(Кинеска изрека)
Наказно тело не унаказује дух али лепота душе краси тело.
(Сенека)
Може се упознати дубина бунара, али не и дубина душе.
(Индијска изрека)
Душа има боју човјекових мисли.
(Марко Аурелије)
Душа није јабука: не можеш је разделити.
(Иван Тургењев)
Очи су огледало душе.

Бити срећковић или веровати у срећу
Баци срећковића у реку и он ће испливати с рибом у устима.
(Карел Чапек)
Срећа припада онима који су довољни сами себи.
(Аристотел)
Пре него што кренете да тражите срећу, проверите - можда сте већ срећни. Срећа је мала, обична и неупадљива и многи не умеју да је виде.
(Душан Радовић)
Међу пријатељима треба волети не само оне које жалосте ваше несреће, него и оне који нам не завиде на срећи.
(Сократ)
Кад си срећан и сунце за тобом жури.
(Ивана Брлић Мажуранић)

О мржњи
Наше мржње шкоде нама, више него нашем противнику. Говорите рђаво о неком човеку пола сата - и ви сте после тога несрећни и отровни; а говорите пола сата о њему добро, па чак и кад то не заслужује, и бићете мирни и блажени, чак и поносни на лепоту својих осећања, или бар на лепоту својих речи.
(Јован Дучић)
Она га није замрзела зато што га је волела, већ због тога што су јој пропали њени снови.
Људско срце има границе у љубави али нема у мржњи.
(Балзак)
Ја самог себе држим за неспособног да мрзим ма које живо биће на земљи.
На дугом путу дисциплине молитве престао сам пре више од четрдесет година да мрзим било кога. Ја знам да је то велики захтев. Зато га се придржавам са хуманошћу.
(Махатма Ганди)

Осмехивање
Никада се немојте престати осмехивати, чак и кад сте тужни, јер се неко може заљубити у ваш осмех.
(Габриел Гарсиа Маркес)
Боре само означавају место на којем је осмех постојао.
(Марк Твен)
Сваки дан без смеха је улудо потрошен.
(Ернест Хемингвеј)
Ако имаш пријатеља без осмеха, поклони му свој.

Јесењин
Јеси л жива, старичице моја?
Син твој живи и поздрав ти шаље.
Нек увечер над колибом твојом
Она чудна свјетлост сја и даље.

Пишу ми да виђају те често
због мене онако забринуту
и да идеш сваки час на цесту
у свом трошном старинском капуту.

У сутону плавом да те често
увијек исто привиђење мучи:
како су у крчми фински нож
у срце ми заболи у тучи.

Немај страха! Умири се, драга!
Од утваре то ти срце зебе.
Тако ипак пропио се нисам
да бих умро не видјевши тебе.

Као некад, и сада сам њежан,
и срце ми живи само сном,
да што прије побјегнем од јада
и вратим се у наш ниски дом.

Вратит ћу се кад у нашем врту
рашире се гране пуне цвијета.
Само немој да у рану зору
будиш ме ко прије осам љета.

Немој будит одсањане снове,
нек' мирује оно чега не би:
одвећ рано заморен животом,
само чемер осјећам у себи.

И не учи да се молим. Пусти!
Нема више враћања ка старом.
Ти једина утјеха си моја,
свјетло што ми сија истим жаром.

Умири се! Немој да те често
виђају онако забринуту,
и не иди сваки час на цесту
у свом трошном старинском капуту.

ШАРЕНА ЦРКВА или прича о Толстојевом Вронском
односно пуковнику и грофу Николају Николајевићу Рајевском
Лав Николајевич Толстој своју "Ану Карењину" завршава тако што Вронски оставља Ану и одлази као добровољац који ће ратовати на страни Србије у рату против Турака.
Прави крај ове приче записао је у својим успоменама из ослободилачких ратова, др Владан Ђорђевић, који тврди да је 20. августа 1876. године био у Штабу руских добровољаца Черњајева када је јављено "да је пуковник Рајевски овог часа код батерије погинуо од пушчаног зрна непријатељског."
У спомен на руског пуковника и грофа Николаја Николајевича Рајевског данас постоји црква, "Шарена" како је назва народ, на Голом брду код села Адровца, недалеко од Алексинца.
Споменик на уласку цркве, 30 година после пуковникове погибије, подигла је његова тетка грофица Марија Рајевска, која је поклонила 300 хиљада рубаља.
Поред цркве је споменик на коме пише: "Руски пуковник Никола Рајевски, у борби са Турцима погибе на овом месту 20. августа 1876. године".
Посао је уз подршку наше тадашње владе водио епископ Никанор.
Цркву је градио нишлија Јосиф Колар, иначе Италијан. На зиду цркве; уз портрет јунака; на руском језику је записано: "Црква Светој Тројици подигнута на месту херојске смрти пуковника Николаја Николајевича Рајевског, који је погинуо у борби код Горњег Адровца, за ослобођење Словена од турског ига. "

ПРЕПОРУЧУЈЕМ ДА ПРИХВАТИТЕ ПОЗИВ Оље Кнежевић; која нам долази из Загреба; да у овај петак присуствујете промоцији њене књиге "Гђа Блек", у библиотеци "Милутин Бојић". У улици Илије Гарашанина 5. Од 19 часова, поред Оље, о књизи ће да говоре: Александра Цимпл, писац и преводилац, Карло Астрахан, писац и уредник програма у Библиотеци.
Уследиће и чајанка и трибина са још два госта од којих је један Љубивоје Ршумовић.
Оља Кнежевић од срца Вас позива, а ја препоручујем.

„Ако вам "не иде", ако вам се не остварује очекивано, ако се не осећате баш најбоље у сопственој кожи, ако пружате мање него што бисте могли и постижете мање него што заслужујете, ако не можете да решите разне судбинске чворове... - ПОЈАЧАЈТЕ МОЛИТВУ! 

И видећете резултате, веома брзо. У распону од брзе помоћи до правог правцатог чуда: од решења до спасења.
Једноставан савет.
Лечи и помаже, разрешава и исцељује."
(Драгослав Бокан)

Не знам да ли Вам се догодило да досањате сан који сте снивали.
Уколико јесте, онда веома добро знате шта Вам се догодило.

Сањајте! УЗ БЕОГРАД 202!

„Само срцем се добро види!" (Егзипери)

Слушајте нас на ФМ 104,0 Мегахерца и преко Интернета.

Линк за слушање нашег Радија: http://tinyurl.com/Beograd202
Пронађите нас и на Твитеру: https://twitter.com/beograd202

Контакт:
++381 11 3249 202
СМС: 064 0202 200
Мејл: program202@gmail.com

Избор музике и продукција : НЕНА ОГЊЕНОВИЋ ТРКУЉА.

Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић .

„Човек мора да уме да види свет."