Широм затворених очију - Само срцем се добро види

Драгомир Антонић, у свом "Обичајнику код Срба"; са народним календаром за 1998-му годину; каже: "Ђурђевдан је празник посвећен светом великомученику Ђорђу, којем је Бог подарио моћ да помаже у беди и невољи сваком божјем створу које му се обрати молитвом, па се зато Светитељ често јавља у сновима оних који га призивају, даје им савете или чини разна чуда и спасења!"
На Ђурђевдан се зарана одлази ван града или села, бере се биље, плету венчићи, игра се и пева уз обавезно јагње на ражњу.
Када се убраном биљу, корењу, лишћу и коприви; који се плету у венац; дода и земља са мравињака, љуске од ораха са бадњевданске трпезе и коњска потковица, па се све то увеже црвеним концем готова је и амајлија која штити од урокљивих очију и вештичјих враџбина.
Никако случајно! Уврежено је веровање да се у ђурђевданској ноћи појављују вештице!
Можда нисте знали, зато ево прилике да сазнате и да у селима на Влашић планини при ђурђевданском изгону чобанин легне на врата тора и пушта да га овце прескачу, убеђен да ће га после слепо слушати.

Речи Његове светости, почившег патријарха Павла, које не ретко призивам сећању су: «Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо.«
Отац Тадеј је говорио: «Важно је сачувати оно добро у себи и имати поверења у себе. Само тако човек може гледати напред, бити здрав, користити Богу, себи и другима.»
Карл Густав Јунг нас је подучавао: «Колико могу да приметим једини циљ људског постојања јесте у томе да човек упали светиљке у тами пуког постојања.»

У нашем народу хајдучку траву зову и куница, куњи реп или столистник. Стари Грци су веровали да је Ахил њоме лечио ране својим пријатељима. Зато ју је шведски ботаничар Лине назвао Ахилеа.
Када би се име увек одређивало према боји онда овај цвет, који је обично жут или бео никада не би понео име ЗЕЛЕНКАДА!
Сложеница нам је из турског језика именом Зерин Кадех. Зерин је на персијском - златан, а Кадех, на арапском - чаша или пехар.
Срби, вични игри Зерин су претворили у Зелен, а од Кадех су направили Када.
Уосталом, ево спомињања зеленкаде у Вука Караџића:
"Два цвијета у бостану расла,
Плави зумбул и зелена када."
Зеленкада је отрован цвет а у нашем народу га зовемо и НАРЦИС!

Реч боем је потекла из француског језика а изворно је означавала особу из Бохемије. У објашњењу њеног значења видећете да је боем особа која живи нерегуларним, некомформистичким, безбрижним животом и да се епитет боем приписује уметницима или друштвеним маргиналцима. За боеме кажу да су и прогресивни због њихове побуне против овешталог начина живота.
Најпознатија места на којима су се боеми окупљали су: париски Монмартр и Монпарнас, Гринич Вилиџ али и београдска Скадарлија.

Тишина је место на реци Млави које је наводно добило име по томе што је извесни отац Григорије проклео реку да ућути како би са братством могао да медитира или како би могао да чита свете књиге.
Према трећој легенди Кнез Лазар је наишао на Григорија који није могао да пређе реку да би са њим разговарао и није му преостало ништа друго до да утиша реку.
Природно објашњење је да у овом делу река тече кроз клисуру која је успорава, тако да Млава више није бучна и одатле овом феномену име Тишина.

Маргерит Јурсенар, славна француска књижевница за живота је постала члан Француске академије наука, а славу стекла пре свега "Хадријановим мемоарима".
Проводећи последње године живота у држави Мејн, Јурсенарова је написала и три приповетке у којима су јој Срби били инспирацијa: "Осмех Краљевића Марка", "Зидање Скадра" и "Крај Краљевића Марка".
Међутим, није то њена једина веза са нама.
Маргеритин деда по мајци је био Леополд Ранке, немачки историчар, писац "Српске револуције".

Мудри људи од знања нам свако толико подастиру на увид непролазну лепоту!
У више наврата сам, што у њеном Пожаревцу, што у Галерији „Прогрес" у Београду и на другим местима гледао изложбе слика, модних креација, илустрација и реклама уметнице Милене Павловић Барили. Подсетићу вас да је Милена била дете Пожаревљанке, Данице Павловић и италијанског композитора, музичког критичара, песника и путописца, Бруна Барилија.
Милена је била "песник сликарства чија иконографија открива сво богатство њеног духа, неугасиву жеђ за животом, нежношћу, сигурношћу."
Милена је била илустратор најугледнијих америчких модних журнала и часописа за уређење ентеријера и екстеријера: ВОГ, ТАУН ЕНД КАНТРИ, ШАРМ, ГЛАМУР, ХАРПЕРС Базар.
Милена је била - личност без преседана у нашој историји модерне уметности.
Милена је сарађивала и са композитором Ђан Карлом Менотијем, за чији је балет „Себастиан" радила костиме (1944), а била је и сјајна песникиња: "Спалићемо месец да употпунимо ноћи, да одрешимо снове, да суздржимо дах..."

Знате ли да је Дрина настала спајањем Таре и Пиве код Шћепан поља. Многи то знају али питање дође као потреба да преиспитам своје знање!
Дрином су у 19-том веку до Зворника пловили аустроугарски пароброди.
У народном предању њено кривудање је забележено као: "Ко ће криву да исправи Дрину", те да би народ тако обелоданио бескористан посао.
Знам и да јој давно име би ДРИНОС, а народ јој зарад боје воде ословљава са ЗЕЛЕНИКА!
Већи градови кроз које протиче Дрина су: Фоча, Горажде, Вишеград, Бајина Башта и Зворник.
Дуж више од три стотине километара њеног тока, у њу се са леве и десне стране уливају: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача, Јања, Лим, Рзав, Љубовиђа, Јадар и ЋЕХОТИНА, којој су имена и: Ћеотина, Ћотина и ЧЕХОТИНА!

Од Зворника низводно Дрина је шира, дубља и спорија.
Захваљујући оваквим условима некада су саобраћале лађе "Зворникуше" или "Буринке", дуге око 20 и широке 2 до 3 метра. Могле су да понесу по 10 тона терета.
С јесени њима је превожено воће и жито. Лађом је думенисао; управљао; крманио, кормиларио; думенџија. Думенџије су углавном били сељаци из подринских села Дивача и Мали Зворник.

Плава боја се јавља често у бајаличким текстовима, тврди Милка Ивић у напису о симболици плавог!
У српским и хрватским басмама плаво је означено изразима: модро, мораво, морасто, плаветно и сиње. Код Белоруса ради се о синтагми сиње море, које означава место истеривања нечисте силе, или простор где су смештени хтонски обележени јунаци. Такав један простор исказан је и у украјинској басми где се понавља епитет „плав".

Овако су говорили Андрић, Леонардо Да Винчи, Гете и Петрарка: „ Живот нам враћа само оно што ми другима дајемо. Велика љубав произлази из великог сазнања вољене ствари, а ако је мало познајеш мало ћеш је или је уопште нећеш моћи волети. Љубав одолева времену које све отима. Ко воли, верује."

Срећа није место према којем путујемо, него начин путовања! Нико не зна тежину туђег терета!
Све наше сазнање почиње чулима, одатле иде разуму и завршава се код ума, изнад кога се у нама не налази ништа више што би могло да прерађује материјала опажања и да га подводи под највише јединство мишљења.
Највише јединство се постиже када се човек бавећи се судбинама других определи да помогне како се неке лоше судбине не би понављале зато што је и реч изговорена у право време јабука у сребрној чаши!

Александар Сергејевич Пушкин нам је поручио: „Тешко је волети, још теже не волети, а најтеже је наћи вољеног који те воли." Жорж Санд каже: „ Само је једна срећа у животу, волети и бити вољен". Ги де Мопасан: „Љубав је кратка реч али у себи садржи све. Она значи тело, душу, живот, цело биће."

„Ако вам "не иде", ако вам се не остварује очекивано, ако се не осећате баш најбоље у сопственој кожи, ако пружате мање него што бисте могли и постижете мање него што заслужујете, ако не можете да решите разне судбинске чворове... - ПОЈАЧАЈТЕ МОЛИТВУ!
И видећете резултате, веома брзо. У распону од брзе помоћи до правог правцатог чуда: од решења до спасења.
Једноставан савет.
Лечи и помаже, разрешава и исцељује."
(Драгослав Бокан)

Не знам да ли Вам се догодило да досањате сан који сте снивали.
Уколико јесте, онда веома добро знате шта Вам се догодило.

Сањајте! УЗ БЕОГРАД 202!

„Само срцем се добро види!" (Егзипери)

Слушајте нас на ФМ 104,0 Мегахерца и преко Интернета.

Линк за слушање нашег Радија: http://tinyurl.com/Beograd202
Пронађите нас и на Твитеру: https://twitter.com/beograd202

Контакт:
++381 11 3249 202
СМС: 064 0202 200
Мејл: program202@gmail.com

Избор музике и продукција: НЕНА ОГЊЕНОВИЋ ТРКУЉА.

Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић .

„Човек мора да уме да види свет."