Широм затворених очију - Само срцем се добро види

У приручнику „Роми кроз време" сазнаћете да је музика код Рома разноврсна и веома компликована.
Према једној легенди музика код Рома постала је овако:
"Једном створи Бог на леђима Светог Петра ћемане. Не знајући да има ћемане на леђима, Свети Петар уђе у једну кафану у коју је било много веселих људи, који када видеше Светог Петра са ћеманетом на леђима повикаше: "Свирај, Свирај!"
Од њихове галаме и вике Свети Петар се уплаши и поче да бежи. На вратима му паде ћемане с леђа, он га узе и отиде право Богу, па га упита:
„Шта је ово, Боже?"
„Па то сам ти ставио ћемане, да свираш људима када су весели, да се забаве, да се не би потукли" одговори му Бог.
„Па када је тако, онда нека буде више свирача" рече Свети Петар.
„Па ко ће да свира?" упита Бог.
„Нека буду Роми свирачи" одговори Свети Петар. „Нека забављају људе да се у пићу и весељу не покрве."
„Нека буде тако!" одговори Бог.
Па тако и остаде.''

На иницијативу Југословенске кинотеке, јубиларни, 70. Кански фестивал, у оквиру угледног званичног програма „Кан класик", приказаће филм „Скупљачи перја" Александра Саше Петровића, сазнаје РТС. Култно остварење наше кинематографије, пре пола века награђено је Првом наградом на најпрестижнијем светском фестивалу.
После педесет година, култна песма Ђелем, ђелем из филма Скупљачи перја, поново ће се чути на Канској кроазети. Биће то први српски филм приказан у Кан класику, програму који подсећа на најзначајаније филмове из историје Канског фестивала.
Снимљено у продукцији „Авала филма", Петровићево ремек-дело имало је велики утицај на надолазеће велике каријере Бекима Фахмијуа и Оливере Катарине.
Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић истакао је да, осим тога што прибавља и чува, Кинотека има обавезу и да промовише све оно што спада у историју наше кинематографије.
„Одлучили смо се да програму Кан класик понудимо филм Скупљачи перја. Наишли смо на разумевање колега из Канског филмског фестивала", објаснио је Пантелић.
Филм који је са ауторском екипом на аутентичан, сензибилан начин опевао и осликао ромске судбине, осуђене на вечито лутање, песму и страст, доживео је овације у Кану 1967. године, одакле се вратио окићен Гран-пријем.

Дани Грчке у Београду су ове недеље прошли и у знаку: приказивања два филма Михалиса Какојаниса: ''Ифигенија'' и ''Грк Зорба'' у Југословенској кинотеци; слушали смо и ''Ребетико'' концерт, у извођењу Фотини Велесјоту, у Београдској филхармонији (Студентски трг 11) у 19.00 часова. Ребетика су градске народне песме, које су доживеле процват у Грчкој на почетку 20. века, а певали су их радници у лукама и фабрикама, превасходно у пратњи бузукија и слушалa директоркa Грчке националне галерије, почаснa професоркa Маринa Лабраки - Плака, под називом ''Доменикос Теотокопулос - Ел Греко, универзални уметник'' у Српској академији наука и уметности.

У Барселони је, као и сваког 23. априла, одржан фестивал књиге и ружа - традиционална манифестација, за коју би каталонска заједница у Шпанији желела да је Унеско уврсти на листу светске културне баштине.
Сваке године у тај дан продају шест милиона ружа и милион и по књига.
Према традицији, мушкарци својим партнеркама поклањају руже, а оне њима књигу. Сада мушкарци, осим руже, поклоне и књигу, али не само својим партнеркама, већ и мајкама, сестрама, пријатељицама и колегиницама на послу.
Фестивал књиге и ружа потиче из Средњег века.
Становници Барселоне у овај дан славе Дан Светог Ђорђа, свеца заштитника Каталоније, празник који се обележава у многим земљама. Док га католици, англиканци и протестанти славе 23. априла по Грегоријанском календару, у Србији православци Ђурђевдан славе 6. маја, када пада по Јулијанском календару.
Трговци у Барселони сваке године продају око шест милона ружа и 1,5 милиона књига за само један дан. Фестивал потиче из Средњег века, када су се само поклањале руже, а касније, 1926. године, један издавач је иницирао и обичај поклањања књига.
Та манифестација се раније обележавала 7. октобра, али је померена на 23. април, датум када је пре 401 годину сахрањен велики шпански књижевник Мигел де Сервантес, аутор првог модерног романа Дон Кихот, који је на српски први пут преведен као Велеумни племић Дон Кихот од Манче.
Датум 23. април у светској књижевности је важан и зато што је тог дана преминуо други велики књижевник Вилијам Шекспир.

Неколико кувара и ученика Угоститељске школе „Ванчо Питошевски" из македонског града Охрида ушло је у Гинисову књигу рекорда након што су направили шопску салату од 202 килограма и 86 грама.
Иницијативу за прављење дивовске шопске салате у македонском граду покренуло је неколико кувара са ученицима угоститељске школе, а у томе их је подржала и Општина Охрид, јавља агенција Анадолија.
За шопску салату рекордне величине употребљени су искључиво македонски производи.
„Користили смо само македонске производе и правили смо је према светским стандардима. Утрошено је 80 килограма краставаца, 80 килограма парадајза, 40 килограма сира, 20 килограма лука и 10 килограма паприка", прецизирао је главни кувар Димитар Арнаудовски.

«Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и ведрије од мостова.
Они су важнији од кућа, светлији, јер су општији од храмова.
Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на ком се укршта највећи број људских потреба.
Истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно или зло...» - написао је наш Нобеловац Иво Андрић.

Наш НОБЕЛОВАЦ Иво Андрић, у „Знаковима поред пута" каже: „Оно што је најлепше на искреној и дубокој љубави, на којој је све лепо, то је да у односу према ономе кога волимо ни једна наша мана не долази до израза. Много шта што је зло у нама ишчезава, а оно што је добро устостручи се.
... Има жена које су неугледне и опоре за очи, као сеоски хлебац,
али крију у себи велику и здраву сласт за онога ко се не да збунити
спољашњошћу, него гледа и осећа дубље и стварније..."
Зато: „Код унутарњих борба које човек води са самим собом и са
непознатим силама у себи, важи више него игде правило: не предај
се никад! - Ни предаје, ни уступања! А пре свега, што кажу у
Босни: не вежи тугу за срце!"

У "Гласу јавности" Добрица Ерић је својевремено проговорио и о љубави: "Прва љубав ми се догодила много раније, пре основне школе, онда када још нисам умео да разликујем лептире и девојчице, па сам сваког дана трчао за једним шареним лептиром који се увек претварао у девојчицу и за једном девојчицом која се увек претварала у лептира. То дивно чудо ми се и сада догађа...''
А на питање који му је најлепши парфем одговорио је : "Ливадска роса из моје Груже!''

И дан данас памтим кампању тадашње «СРБИЈАНКЕ« из Ваљева током које су нам поручили: «Срби су народ који у кући има два култна места; кухињу и подрум, где се кувају златне тајне и чувају златне резерве које живот значе.
У данима најтежим Срби своју децу хране старим предањима и пекмезом од шљива. СРБИ СУ НАРОД ВЕРАН ТРАДИЦИЈИ!
Србија је земља шљива и њива, која злати лепоту у рану јесен, када из руднулог, плавог и осталог воћа свих боја, потеку капи благотворне, слатке, златне, златне капи. СРБИЈА ЈЕ ЗЕМЉА БЛАГОРОДНА!«

Бечки студент, добитник стипендије Матице српске награђен наградом барона Грундла и другим признањима, човек којем је наручено да уради 13 композиција у дворани Горњег дома новог Парламента у Бечу, 1883. године је постао асистент на Академији. Две године касније се одрекао свега и вратио мирном животу са породицом у свом родном селу Орловату, у Банату.
Тада је настала слика „Весела браћа жалосна им мајка", са три пијана младића који блатњавим сеоским шором, уз пратњу гајдаша, настављају бекријање.
Говорило се да је ову слику Урош Предић изложио у кафани у којој су ови весељаци проводили дане и ноћи. Веровао је да ће слика на њих деловати васпитно и да ће се постидети и оканути пића. Међутим, младићи се; препознавши се; нису трезнили наредна три дана.
Можда су весељаци прослављали рођење сина, па су тако били и поцепаних кошуља, а можда су им се кошуље цепале саме од себе.

Љубавном чежњом прожета је и ова песма са Косова. Биљка невен своје латинско име Calendula officinalis је добила што у неким, климатски погодним областима - цвета свакога месеца и цветањем обележава месеце.
У народној биљној митологији невен заузима угледно место. У српским народним песмама, посебно оним које се певају у оквиру свадбеног обреда, невен је омиљен због могућности особене игре речима.
Наиме, невен значи онај који не вене, ко је вечно млад.
Према томе, синтагма "невен вене" има сложену, привлачну семантику и симболику.
Невен кога девојка треба да убере, како би га дала драгом - вене на ливади. Из сетних речи девојке упућених невену:

Каранфил је симбол љубави, пријатељства и плодности.
У литератури се често повезујe с љубављу. Говори се како подстиче страст, заједништво и таштину. Поклања се за заруке.
Био је и препознатљив симбол социјалистичке иконографије.
Код старих Грка је био симбол наклоњености богова, а дослован превод његовог имена био би БОЖАНСКИ ЦВЕТ!
Како су људима својствене грешке замењивали су га са мирођијом званом клинчић.

Међу обележјима зрелости девојке за удају, у нашим просторима у 19-ом веку истицала се везена јабука!
Девојка која би стигла за удају узимала би крупну румену јабуку па би је уоколо извезла црвеном вуницом у облику мреже.
На горњем крају би направила дршку и носила би је у руци када би пошла на сабор или на неку свечаност.
Даривала ју је мушкарцу за кога је била намерна да се уда.
Срећа није место према којем путујемо, него начин путовања! Нико не зна тежину туђег терета!

Све наше сазнање почиње чулима, одатле иде разуму и завршава се код ума, изнад кога се у нама не налази ништа више што би могло да прерађује материјала опажања и да га подводи под највише јединство мишљења.
Највише јединство се постиже када се човек бавећи се судбинама других определи да помогне како се неке лоше судбине не би понављале зато што је и реч изговорена у право време јабука у сребрној чаши!

Троструки добитник Оскара, амерички глумац Џек Николсон данас је постао осамдесетогодишњак. Од 1969. године и улоге у филму „Голи у седлу" не престаје да фасцинира љубитеље седме уметности.
Чувени холивудски глумац рођен је 22. априла 1937. године у Њу Џерсију, а постао је светски познат 1969. године захваљујући улози провинцијског адвоката у филму Голи у седлу.
Остварио је низ значајних улога у којима глуми неуротичне аутсајдере и бунтовне, неприлагођене и асоцијалне особе.
Најпознатија улога Џека Николсона, за коју је награђен првим Оскаром, је рола у филму Лет изнад кукавичијег гнезда (1975). Другог Оскара као најбољи глумац добио је 1997. године за улогу у филму Добро да боље не може бити, редитеља Џејмса Брукса, а трећа позлаћена статуета припала му је нешто раније, за споредну улогу 1983. године у филму Време нежности.
Номинован је 12 пута за Оскара.
Добитник је неколико Златних глобуса и награде БАФТА, за остварења као што су Све о Шмиту, Кинеска четврт, Част Прицијевих и Исијавање.
Глумио је у остварењима великих редитеља као што су Милош Форман, Стенли Кјубрик и Мартин Скорсезе. Играо је у бројним популарним остварењима, међу којима су Бетмен, Вештице из Иствика, Двострука игра, Вук, Идемо на југ и Поштар увек звони два пута.
Последњи филм је снимио 2010. године, остварење How Do You Know и од тада се ређе појављује на великом платну, јер, како наводе његови менаџери, бира улоге које воли да изводи до „перфекционизма".
Џек Николсон је познат и као велики борац против насиља на филму.

„Ако вам "не иде", ако вам се не остварује очекивано, ако се не осећате баш најбоље у сопственој кожи, ако пружате мање него што бисте могли и постижете мање него што заслужујете, ако не можете да решите разне судбинске чворове... - ПОЈАЧАЈТЕ МОЛИТВУ!
И видећете резултате, веома брзо. У распону од брзе помоћи до правог правцатог чуда: од решења до спасења.
Једноставан савет.
Лечи и помаже, разрешава и исцељује."
(Драгослав Бокан)

Не знам да ли Вам се догодило да досањате сан који сте снивали.
Уколико јесте, онда веома добро знате шта Вам се догодило.

Сањајте! УЗ БЕОГРАД 202!

„Само срцем се добро види!" (Егзипери)

Слушајте нас на ФМ 104,0 Мегахерца и преко Интернета.

Линк за слушање нашег Радија: http://tinyurl.com/Beograd202
Пронађите нас и на Твитеру: https://twitter.com/beograd202

Контакт:
++381 11 3249 202
СМС: 064 0202 200
Мејл: program202@gmail.com

Избор музике и продукција: НЕНА ОГЊЕНОВИЋ ТРКУЉА.

Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић .

„Човек мора да уме да види свет."