Једно је сигурно, друштвене мреже су модерни облик људске комуникације и као и сваки други може се користити за добро или зло. Чињеница је да оне доприносе развоју демократије, спајају људе и повећавају транспарентност у друштву. Међутим, имају и драматичну страну, па масовне комуникације могу постати веома узнемиравајуће и мрачне. Многе масовне убице последњих година често желе да надмаше своје претходнике и оставе сопствени траг тако што описују своје злочине на друштвеним мрежама и постављају видео снимке са почињеним убиствима на њима. Иако подељених мишљења, психолози су сложни у једном - овакви случајеви потребе да се поделе чак и најгора дела какво је убиство, у фокус стављају улогу друштвених медија као лаког начина за ширење мржње и изопачености. На тај начин, друштвене мреже служе и као идеалан канал ширења чак и најискривљенијих веровања и поремећених теорија, доводећи до тога да појединац своја девијантна понашања тумачи као нормална проналажењем истомишљеника на друштвеним мрежама (по принципу, ако ми неко „лајкује" статус, он мисли исто). Ипак, превише је лако окривити нове медије за пропусте у људској природи и дубоко укорењене људске проблеме, али се мора поставити низ оправданих питања: одговорност друштвених мрежа, етика и двоструки стандарди када је у питању приказивање смрти из западног света и слабо развијених земаља. Ту посебну пажњу треба обратити на децу, као најосетљивију категорију корисника Интернета. О свему томе, чућемо мишљења психолога
Добринке Кузмановић, адвоката
Мирка Мркића и специјалисте породичне психотерапије
Вере Деспотовић. Овој теми посвећујемо се од 14 до 15 часова.
Важан српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука и популаризатор науке, Милутин Миланковић, посвету Двестадвојке добија у рубрици "Датум, време, место", мало иза 15 часова. У 15 и 30 причамо о Регионалном привредном сусрету студената економије, који се одржава у Београду, 10. и 11. априла.
Водитељ: Круна Пинтарић
Коментари