Широм затворених очију - Отисак душе

Наравно, здрав људски разум ми говори да то не може бити: преко својих чула доживљавам да је Земља равна, у шта наравно, више не верујем. Доживљавам да стојим на непокретном тлу, при чему знамо да се оно вртоглаво брзо окреће и јури кроз простор брзином од више хиљада миља на сат. Моје чулно опажање ми каже да Сунце излази на истоку и креће се преко неба итд. Као што је познато, за ово постоји боље научно објашњење.
Научници су на Харварду спровели један експеримент; једна група младих мачића је одрасла у просторији, која је имала само хоризонталне линије, тј. све дражи су биле хоризонталне. Друга група је била у просторији са чисто вертикалним визуелним дражима. Као одрасле паметне мачке, једна група је могла видети хоризонтални, друга само вертикални свет и то није имало никакве везе са њиховим "системом веровања". Када је испитан њихов мозак, утврђено је да им недостају неуролошке везе за опажање вертикалног односно хоризонталног света. Другим речима, првобитни чулни утисци тих мачића су на тај начин програмирали нервни систем, који је чак и на атомском нивоу имао само једну функцију: да првобитна искуства, стечена на основу чулних утисака, увек изнова потврђује и ојачава.
Слонови у Индији се дресирају тако, што се младе животиње тешким гвозденим ланцима везују за велико дрвеће. Постепено се смањује снага гвоздених ланаца; и напослетку слонови, сада одрасле, велике животиње, допуштају да танким канапом буду везани за неку грану. Слон није у стању да побегне, јер има програмирање у свом суптилном телу, које га наводи да верује да је у затвору, чији су ланци нераскидиви.
Ови примери показују да је наше чулно опажање у ствари структурирано и то тако, да чак формира анатомију и физиологију нашег нервног система. Према томе наш нервни систем служи само једној сврси: понављању и утврђивању онога, што је постало систем веровања.

Верујем само у оно што видим, није никаква физиолошка чињеница. Управо супротно је случај - ми видимо (доживљавамо) само оно, у шта на основу наше условљености верујемо. То намеће следеће питање: Шта је свет заиста, како изгледа стварност, каква је њена права природа? Одговор гласи: то у потпуности зависи од тога, ко је посматра и доживљава и којим чулним апаратом је посматрамо. Ћелије очију пчеле не могу опазити светло на таласној дужини која је нормална за вас и мене, али зато могу ултраљубичасто светло. Када пчела из далека "види" неки цвет, она опажа само мед, а не цвет. Змија би од истог цвета опазила само инфрацрвено зрачење, слепи миш само ултразвучни ехо. Очне јабучице камелеона су покретне, окачене на две осовине. Не можемо ни приближно наслутити како би ова просторија изгледала неком камелеону! Па, онда, шта је свет заиста, како он изгледа, каква је његова права природа?
Неуропсихолог и добитник Нобелове награде, Sir John Eckles, изјавио је следеће: У стварности не постоје никакве боје, никакви материјали, никакви мириси, ни лепота ни ружноћа. Споља постоји само чиста супа енергије. То је једна у основи безоблична, неодредива, текућа квантна супа, из које атом опажања у својој свести конструише материјални свет. Тај материјални свет напољу је поље бескрајних могућности, од кога у процесу опажања стварамо, нашу познату материјалну реалност.
Ми смо као легендарни краљ Мида, који није могао да доживи истинску природу ствари, јер се све, што би дотакао, претварало у злато. Тако никада није сазнао, какав осећај пружа ружа, миловање или пољубац.
У стварности, дакле, постоји само та безоблична, текућа квантна супа коју атом опажања згушњава у нама познату реалност.
У нашем уобичајеном стању свести никада не можемо доживети праву природу стварности, јер покушавамо разумети Све, на основу појединачних, изломљених чулних опажања. Будући да осим тих изломљених чулних опажања немамо ништа, никада нећемо разумети Све. Мање или више смо сагласни око наших субјективних искустава и то називамо објективна наука. У њој додуше нема ничег објективног, али ми је тако посматрамо! Претпостављамо да се људско тело састоји од молекула, материјалних честица, које из неког непознатог разлога зује унаоколо и да као последица настаје феномен који називамо Свест. То значи да наше мисли, осећања, жеље, емоције, страсти, љубав, мржња, Бог, небо, пакао, грех, проклетство, спасење, просветљење почивају на молекулима у покрету. Све је плес молекула! (Deepak Chopra)

Ту смо, да поделимо овај тренутак живота..
Добро нам дошли!
Јелена, Роберт и Душица