Широм затворених очију - Отисак душе

Прво што треба схватити је, да ако љубав постане везаност, ви сте само били у илузији да је то била љубав. У ствари ви сте се играли са собом и мислили да је то љубав. Ако уђете дубље, схватићете да сте имали потребу да постанете роб. Постоји суптилни страх од слободе и свако жели да буде роб. Сви наравно говоре о слободи, али нико нема храбрости да заиста буде слободан, јер када сте заиста слободни, ви сте сами.
Али нико није довољно храбар да буде сам. Зашто нам је потребно да имамо неког? Када смо сами, постане нам досадно и ништа не изгледа значајно.
С неким, ви сте заузети и стварате лажна значења око себе. Ви не можете живети за себе, па почињете живети за неког другог. А исти случај је са неким другим: он/она не може живети сам/ сама, зато је у потрази за неким. Две особе које се боје своје самоће, састану се и почну да играју - игру љубави. Али дубоко - они траже везаност, подложност, ропство. И тако, пре или касније, оно што желите, то се и догоди. То је једна од најнесрећнијих ствари на свету. Оно што желите доћи ће пре или касније, а предигра ће нестати. Кад дође до брака, љубав ће нестати јер је љубав била само илузија у којој су две особе постале робови једна другој.
Директно ви не можете захтевати ропство, то је превише понижавајуће. Не можете ником рећи: Постани мој роб, он ће се увредити. Нити можете да кажете: Желим да постанем твој роб. Па кажете: Не могу да живим без тебе. Али значење је ту, оно је исто. А када је та права жеља задовољена, љубав нестаје. Тада осећате окове, ропство. И тада почињете да се борите да будете слободни. Запамтите ово. То је један од парадокса ума: шта год да добијете, то ће вам досадити, а шта год не добијете - за тим ћете чезнути. Заправо само робови чезну за слободом, а слободни људи покушавају опет да буду робови. Ум се креће попут клатна, од једне крајности до друге.
Везаност је била потреба а љубав само мамац. Ви сте били у потрази за рибом званом везаност: љубав је била само мамац да уловите рибу. Кад је риба ухваћена, мамац се баца. Упамтите то, и кад год нешто чините, уђите дубоко у себе и нађите основни узрок.
Ако постоји права љубав, она никад неће постати везаност. Који је механизам за љубав да постане везаност? Оног тренутка кад сте рекли свом вољеном или вољеној: Воли само мене, почели сте са поседовањем.
Кад ја тебе поседујем, ти онда ниси особа већ само једна ствар више, међу мојим намештајем - ствар. Тада те ја користим и ти си моја ствар, мој посед, па нећу ником дозволити да те користи. То је погодба у којој ме ти поседујеш и правиш од мене ствар. То је погодба да те нико други не може користити. Оба се партнера осећају заробљеним и везаним.
Када будете укорењени у свом Јаству, када будете знали ко сте, шта је то биће које је у вама и шта је та свест која је у вама, тада се нећете припијати ни уз кога.
То не значи да нећете волети. У ствари, само тада можете да волите, јер је само тада могуће делити - без услова и без очекивања. Ви једноставно делите с другима јер имате обиље - јер имате тако много да се прелива.
То преливање вас самих је - љубав. А када то преливање постане поплава, када је вашим преливањем испуњен читав свемир и ваша љубав додирне звезде, у вашој се љубави земља осећа добро и у њој се купа цео свемир, тада је то потпуно предавање и дељење себе, безусловно и слободно. (ОСХО)

Ту смо, да поделимо овај тренутак живота...
Добро нам дошли!
Јелена, Роберт и Душица