Широм затворених очију - Само срцем се добро види

Растко Немањић, најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и Ане, рођен је око 1174. године. Заједно са старијом браћом, Стефаном и Вуканом, на двору у Расу, добио је изванредно образовање. Од ране младости показивао је љубав према књизи. На његов духовни развој највише су утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског. Ипак, сматра се да се мали Растко највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору.
Већ у петнаестој години отац му даде на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима. Помагао је сиротињи, као ретко ко други. Посебно је поштовао монахе.
Међутим, тежећи савршенијем животу, млади Растко је напустио родитељски дом и отишао у Свету Гору. У осамнаестој години живота примио је монашки чин и добио име Сава. Стефан Немања, који је монаху Сави слао богату материјалну помоћ за светогорске манастире, замонашио се, пошто је предао престо сину Стефану. Kао монах Симеон, придружиo се најмлађем сину у манастиру Ватопеду, чији су велики добротвори убрзо постали.
Они, затим, обновише напуштени и опустошени манастир Хиландар, који је византијски цар Алексије I предао Србима у власништво. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник наше духовности, просвете и културе.
После четрнаест година, тачније 1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, Сава - сада у чину архимандрита - враћа се у Србију и у манастиру Студеници, очевој задужбини, мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана. Потом ради на црквеном и културном просвећивању српског народа; говори им о хришћанском моралу, љубави и милосрђу; ради на организацији Цркве (оснива епархије). У својој личности је објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља.
На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика изабра и посвети неколико епископа и разасла их у епархије широм отачаства. У Србији подиже многе цркве, манастире и школе.
Године 1234. Свети Сава креће на своје друго путовање у Свету Земљу. Пре поласка, на престо Српске Архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца, човека духовног и христоликог живота. Ово је био мудар и промишљен потез, пошто је знао да од личности наследника умногоме зависи даља судбина Српске Цркве и државе.
Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву.
Присуство његових светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, а нарочито у време турског ропства. Ни једна личност код Срба није толико уткана у свест и биће народа као личност Светога Саве. Пример за то су устаници у Банату са краја XVI века, на челу са вршачким владиком Теодором. На устаничком барјаку била је извезена икона Светог Саве. Срби су устали против тираније турских власти, али је убрзо уследила одмазда. Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је на ломачи спалиo Савине свете мошти. Предање каже да су дим и пепео са те ломаче развејали огањ благодати Христове у све српске земље и у све српске душе. Због тога му Срби, не само у српским земљама, него и широм света, подигоше многе свете храмове. Сада, управо на месту на коме су спаљене његове свете мошти, Срби са свих светских меридијана довршавају највећи, величанствени - Спомен-храм Светог Саве.

Матија Бећковић
Прича о Светом Сави
Кад је Свети Сава ишао по земљи,
Још пре свога рођења,
Док се звао Растко,
Као што иде и сада,
Само га не видимо,
А можда је то било и доцније.

Кренуо је Савиним стопама,
Ка Савином извору
На Савином врху
Куда и ми идемо,
Јер другог пута и нема.

Када је негде око Савина дана
Наишао Савином страном,
Напали су га пси,
Као што и сад нападају
Свакога ко се упути Савиним траговима.

Путник је најпре саставио три прста,
Како је одредио да се и ми крстимо,
Плашећи их законом
Од кога су још више побеснели,
А ни до данас нису узмакнули.

Онда се сагнуо да дохвати камен,
Али камење беше замрзнуто,
Свезано за земљу студеним синџирима,
Јер беше јака зима,
Као и ове године,
Као увек око Савина дана.

Већ су разносили Савина стопала,
Савин кук и Савин лакат,
По продолима и јаругама земље
Због које је подељен свет,
Кад је Свети Сава отпасао мач уста,
Једино оружје које је носио,
А које је и нама оставио,
Говорећи ове речи:

- Нека је проклета земља у којој су
Пашчад пуштена, а камење свезано.

"SRPSKA GEOGRAFIJA JE
OPREDMEĆENA BIOGRAFIJA SVETOG SAVE"

Kako je Sveti Sava simbol svih srpskih težnji ka dobru ne čudi ni odnos naroda prema njegovom imenu.
Cela srpska zemlja ukrašena je Savinim imenom, od Savinog polja kod Hilandara - preko Save, Savine, Savinca, Savova, Savovske, Savanovca, Savinog sela - do Savinog izvora na vrhu Durmitora. Savinim stopama po Savinoj zemlji, može se putovati iz Savinog u Savin manastir. Srpska geografija je opredmećena Savina biografija.
Zauvek su ostale na njoj Savine stope, strane, brda, vrela, krševo, stolice, trpeze, počivala. Ovekovečeni su njegovi kameni opanci, otisnute postelje, štap i tikva u kojoj je nosio vodu. Savina rebra ostala su utisnuta da se za sva vremena vide na čitavim predelima. To je najduže rebro koje je imao naš čovek i od njega smo svi istesani.
U svakom mestu je Sveti Sava bio - ili ga iz daljine štapom prekrstio - zato se u Svetosavski hram ne može uzidati ništa a da u njemu već nije Sveti Sava. I zato se u taj hram može uzidati sve - i vuk u gori, čiji je Sveti Sava čobanin.
U njemu se moraju ogledati Plavsko, Boračko, Čumićko, Crno i ostala jezera, jer ih je Sveti Sava stvorio. I Sava-voda, koju je otvorio da ga ne stigne Sveti Pavao.
U njemu se mora čuti Umukli vir na Tari kod Kolašina koji još ćuti jer mu Sveti Sava naredio, da bi se čulo kad govori. I barjak banatskih ustanika, i zvono Velike škole, sa likom Svetog Save. I Savin lakat kod Prijepolja, gde se Sveti, umoran naslonio. I Carevac, u požarevačkom kraju - poznatom po košavi - jedino selo u kojem košava ne duva, jer ga je Sveti Sava izdvojio i blagoslovio. U njemu moraju biti sabrani Savini štapovi koje je svuda namerno zaboravljao - jer ko se njih drži ne može se izgubiti, a što je njima prekršteno - ne može se potrošiti. I Polumir između Raške i Kraljeva, gde je braću polumirio.
I Savin lukac, i Savino oko, i Savin kamen na Vardaru, i Savino brdo u Grahovu, i svi koji poste Savin post po Baniji, Lici i Starom Vlahu da bi im blago od vukova zaštitio.
I ostaci mnogih kamenih sarkofaga, za koje se tvrdi da je u svakom Sveti Sava zato da dušmani ne bi saznali gde je.
I pohodni ćivot od mirišljavog drveta, u kojem su ga nosili mileševski kaluđeri "preko ovamošnjih krševa i bespuća", koji je još u Svetoj trojici kraj Pljevalja. Ćivot u kome je neki musliman doskora držao kruške koje mu nikad nisu trunule, a uvek su mirisale. I svetišta oko Beograda, u Ripnju, u Vinči, u Kaluđerici, u Rakovici - gde su ga za kratko krili monasi kad su ga ugrabili sa vračarske lomače.
U Svetosavskom hramu pričestićemo se i vinom iz Sićeva, jer su u Sićevu Svetom Savi dali vina kada je tražio vode, pa ga i danas imaju u izobilju."
("SRPSKA GEOGRAFIJA JE
OPREDMEĆENA BIOGRAFIJA SVETOG SAVE";
Akademik MATIJA BEĆKOVIĆ;
"Poslušanja"; "Nolit", 2000.)

И у овој ноћи дружићемо се уз ватромет опуштајућих и занимљивих тема: Смерност, Сећања, Поштење, Правда, Успех, Срећа, Младост, Старост, Савест...

Смерност
Смеран човек је незлобан, он никоме и не жели и не чини зла, па чак ни онима који зло чине и наносе. Смеран је човек љубазан и предусретљив према свакоме, како према вишима, тако и према нижима од себе. Онај који се смирио и који је видео и увидео да су сви бољи од њега, без обзира какви су они, онда ће само радити на поправци свога живота. У свему је слободна воља човека и не треба је кварити.
Смирен је апсолутно задовољан у свему ономе што му је дао Бог и срећан је у срцу. Такав жали свакога који неће или не зна да исправи живот. Без Божије помоћи никада не би дошао ни до каквог добра, а са Божијом помоћи се долази до свих добара. Смеран човек је праведан према свима, а строг је према самом себи, јер је опасно бити строг према другима - не иде. Послушност је темељ љубави Божије и темељ правога живота. Сва добра што се чине, чине се Бога ради, а не славе ради. Смеран је онај човек који зна да је узвишавати се гордост и грех. Ко више зна више ће и да одговара пред Богом. Сваки ће доћи на Божији суд и Бог ће судити по правди Својој и по делима нашим. Ко криво ради не може да чека праведну плату. Онима који имају милости према другима и Бог ће се смиловати на њих. Само је онај богат који је са Господом и ко се труди за спасење своје. Треба помагати човеку да спозна своју веру. Онај ко тражи правду и ко тражи Бога ми смо дужни да му помогнемо да нађе. Онај је наш ближњи ко тражи помоћ од нас, ма каква била. Веру треба чувати као зеницу ока и Боже, дај да спознамо ко смо, чији смо, где смо и коме припадамо. Бог не шаље људима зло, него само по Свом промислу допушта искушења да би човека поправио. Треба избегавати сваку нервозу и сваку љутину, јер Христос никада није био љут. Бог је у исто време и мисаона сила и мисаона љубав. Ми морамо да будемо слични Њему и по делима и по речима и по понашању да би нас препознао кад дођемо пред Њега. Треба човек да буде кротак и смирен у срцу и да нађе мир својој души.
(Отац Тадеј)

ПОШТЕЊЕ
Честитог Човека поштују и они који то нису.
(Чехов)
Ако поштено живиш не брини о речима
Сваком ћу да признам право да ме изневери - само не пријатељу.
(Меша Селимовић)
Где је стида ту је и поштења
Поштење је прво поглавље у књизи мудрости.
(Томас Џеферсон)

ПРАВДА
Audiatur et altera pars - Нека се чује и друга страна.
Justitia regnorum fundamentum - Правичност треба да буде основ владавине.
Justitia omni auro carior - Правичност је од свег злата скупоценија.
(Латинске изреке)
Праведност је господарица и краљица свих крепости.
(Марко Тулије Цицерон)
Правда је често људима тежа од неправде.
(Бранислав Нушић)

УСПЕХ
Неуспех је успех ако нешто из њега научимо.
(Малколм Форбес)
Ниједан човек не може да успе без добре жене иза себе. Било да је то супруга или мајка, а ако су обе у питању он је двоструко благословен.
(Харолд Мекмилан)
Успех се састоји од путовања од неуспеха до неуспеха без губитка ентузијазма.
(Винстон Черчил)

СРЕЋА
Срећа припада онима који су довољни сами себи.
(Аристотел)
Пре него што кренете да тражите срећу, проверите - можда сте већ срећни. Срећа је мала,обична и неупадљива и многи не умеју да је виде.
(Душан Радовић)
Срећан је онај човек који успе да живи у садашњости.
(Пауло Коељо)
Срећан је и велик заиста само онај који не мора нити да влада нити да се покорава да би могао да нешто да буде.
(Гете)
Међу пријатељима треба волети не само оне које жалосте ваше несреће, него и оне који нам не завиде на срећи.
(Сократ)

Младост
Боље је прокоцкати и своју младост, него не учинити са њом ништа.
(Албер Ками)
Дивна младост увек је веровала, а и данас верује, да је лако покренути свет.
(Панзини)
Младост имамо да би чинили глупости, а старост да би за тим глупостима жалили.
(Оноре де Балзак)
Младост предлаже, старост одлаже, средина извршава.
(Кинеска мудрост)
Док је млад, свако верује да је свет почео да постоји тек када се он родио и да све, заправо, постоји само њега ради.
(Гете)

СТАРОСТ
Када бих имао и сто година, мој најбољи дан био би сутра.
(Неруда)
Још у младости треба да одсечеш штап на који ћеш да се ослањаш у старости.
(Конфучије)
Свет подноси старца само ако је богат или духовит.
(Јован Дучић)
Старац је човек који је завршио свој ручак и гледа друге како једу.
(Оноре де Балзак)
Немојте да живите сто година, јер ће вам деца тада имати по седамдесет и осамдесет година и тек тада неће знати шта да радите са њима.
(Душан Радовић)

САВЕСТ
Дође време кад се човек нађе пред мрачним, непрелазним јазом који је годинама, полагано и несвесно, сам себи копао.
Напред не може, назад нема куд. Речи нестало, сузе не помажу; срамота да јаукне; а и кога да зове? Не сећа се право ни имена свог. Тад види човек да на земљи постоји само једно истинско страдање, то је: мука немирне савести.
(Иво Андрић)

Conscientia mille testus. Чиста савест вреди више него хиљаду сведока.
(Латинска изрека)
Не чините никада ништа што се противи вашој савести, чак ако то од вас и држава тражи.
(Алберт Ајнштајн)

Отац Тадеј: Треба да смо мирни. Боље је трпети увреду, него нанети увреду. Ако претрпимо увреду Господ ће нам дати снагу и мир. Ако не претрпимо увреду савест нам неће дати мира. Савест је Божански суд.
Меша Селимовић: Брини се више за своју савест, него за свој углед. Јер савест је оно што ти заиста јеси, а углед је оно што други мисле о теби. А оно што други мисле о теби... то је њихов проблем.

СЕЋАЊЕ
Миодраг Андрић Љуба Мољац
22. јануара 1989. године у  Загребу је умро српски глумац Миодраг Андрић - Љуба Мољац. Андрић је рођен у Крагујевцу 28. јануара 1943. године. Као дечак са породицом одлази у Београд у ком је одрастао и школовао се. Љуба је био један од најбољих комичара које смо имали. Помало је користио начин глуме као Бастер Китон тј. ни у најсмешнијим ситуацијама он се није смејао. Други су га, опет, поредили са чувеним америчким комичарем Ленијем Брусом. Неке од Андрићевих монодрама, у ствари песама у десетерцу, су снимљене на касете за касетофоне, и кружиле су Београдом. Једна од њих је била пародија под називом Мој на Косову и Хамлет. То су биле песме са доста масним речником, па су се могле копирати и дистрибуирати само илегално, тј. није их било у слободној продаји. Преминуо је у Загребу 22. јануара 1989. године претходно добивши излив крви у мозак, и то на бини док се налазио на турнеји са Три носкетара (са Милованом Илићем Минимаксом и Јовом Радовановићем) у банијском месту Глина. Године 2004, по његовом сценарију, је снимљен филм Пљачка Трећег рајха. Био је стални члан и првак позоришта Атеље 212 из Београда. Знао је да оде на „жур" и да каже „причам фазоне док има вињака у флаши". Екипа би брзо отрчала до најближе продавнице и смех до суза и бола је могао да почне. Између осталих, глумио је у филмовима: Кад будем мртав и бео, Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ, Није него, Све ће то народ позлатити, W. Р. - Мистерије организма, Радио Вихор зове Анђелију, Мајстори, мајстори, Лаф у срцу шверцер панталона, Мољац (филм) Љуба Мољац, Секула и његове жене, Тајна манастирске ракије...

„Ако вам "не иде", ако вам се не остварује очекивано, ако се не осећате баш најбоље у сопственој кожи, ако пружате мање него што бисте могли и постижете мање него што заслужујете, ако не можете да решите разне судбинске чворове... - ПОЈАЧАЈТЕ МОЛИТВУ!
И, видећете резултате, веома брзо. У распону од брзе помоћи до правог правцатог чуда: од решења до спасења.
Једноставан савет, добијен са руске стране (а овде само посрбљен и пренесен).
Лечи и помаже, разрешава и исцељује."
(Драгослав Бокан)

Не знам да ли Вам се догодило да досањате сан који сте снивали.
Уколико јесте, онда веома добро знате шта Вам се догодило.

Сањајте! УЗ БЕОГРАД 202 !

„Само срцем се добро види!" (Егзипери)

Слушајте нас на ФМ 104,0 Мегахерца и преко Интернета.

Линк за слушање Београда 202: http://tinyurl.com/Beograd202
Понађите на и на Твитеру: https://twitter.com/beograd202

Контакт:
++381 11 3249 202
СМС: 064 0202 200
Мејл: program202@gmail.com

Избор музике и продукција: НЕНА ОГЊЕНОВИЋ ТРКУЉА.

Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић .

„Човек мора да уме да види свет."