Широм затворених очију - Отисак душе

Верује се да су се први облици живота на нашој планети развили у мору. Када друге животиње нису ни постојале на копну, море је врвело од живота. Вероватно је у једном тренутку једно од морских створења почело да излази на копно. Сигурно је у почетку пузило неколико центиметара, а онда би се исцрпљено због јаке гравитационе силе вратило у воду, у којој гравитација скоро да и не постоји и где му је живот био олакшан. Онда је покушало поново, а много касније прилагодило се животу на Земљи, развила су му се стопала уместо пераја, а плућа уместо шкрга. Мала је вероватноћа да би нека врста кренула у тако храбар подухват и прошла кроз еволуциону трансформацију, осим ако није била приморана на то услед извесне кризне ситуације. Мора да је постојала велика морска површина која је нагло одсечена од главног океана, у којој се вода постепено повлачила током хиљада година и приморала рибе да напусте своје познато окружење и тако еволуирају у копнена створења.
Одговорити на радикалну кризу која прети нашем личном опстанку - то је изазов за човечанство данас. Дисфункционалност егоистичног људског ума, препозната још пре 2.500 година од стране старих мудрих учитеља, а сада увећана науком и технологијом, по први пут прети опстанку планете. Донедавно, трансформација људске свести на коју су указивали стари учитељи представљала је само могућност, и до ње су дошли само ретки појединци, без обзира на њихову културолошку или религијску позадину. Није дакле дошло до распрострањеног цветања људске свести, јер тад још није постојао императив за тим.
Значајан део планетарне популације ускоро ће схватити, ако већ и није, да се човечанство суочава с тешким избором: еволуирати или умрети. Још увек релативно мали проценат становништва, али један који се сваким даном повећава, у себи осећа раскид са старим егоистичним обрасцима ума и тиме сведочи рађању нове димензије свести.
Оно што се управо рађа није нови систем веровања, нити нова религија, духовна идеологија или митологија. Суочавамо се са крајем, не само митологија него и идеологија и самих система веровања. Промена залази дубље, не само до садржаја вашег ума, ваших мисли. У ствари, у срцу нове свести лежи трансцедентност самих мисли, тек откривена могућност да се човек издигне изнад тих мисли, да се унутар себе спозна димензија која је бесконачно много шира од мисли. Више не покушавате да изградите свој идентитет, свој доживљај о томе шта представљате, из непресушног тока мисли с којим сте се поистовећивали у старој форми свести. Какав ли је само то осећај слободе када се схвати да тај ‘глас у мојој глави' није оно што сам заиста ја! Па ко сам ја онда? Онај који све то види. Схватање или та свест која претходи мисли, као простор у којој се ствара мисао, емоција или неки чулни опажај.
Его није ништа друго него следеће: идентификовање са обликом, пре свега мисаоним обликом. Ако се зло може представити, а може само релативно, ово би била његова дефиниција: потпуно идентификовање са обликом, физичким облицима, мисаоним облицима, емоционалним облицима. Као резултат добија се потпуна несвесност о својој повезаности са целином. Ова заборавност је први грех, патња, обмана. Када та обмана о потпуној раздвојености лежи у средишту нашег размишљања, говорења и деловања и управља њима, какав то свет ми стварамо? Да бисте нашли одговор на ово питање, посматрајте како се људска бића односе једни према другима, читајте било које историјске књиге, или можда само погледајте вечерашње издање дневника.
Ако структуре људског ума остану непромењене, изнова ћемо стварати у основи исти свет, исто зло, исту дисфункционалност. (Екарт Тол - "Нова Земља")

Ту смо, да поделимо овај тренутак живота...
Добро нам дошли!
СРЕЋНА НОВА :-)
Јелена Дејковић, Роберт Денић, Душица Мијатовић