четвртак, 21. јул 2016, 00:00
Широм затворених очију - Отисак душе
- Учитељу, зашто постоје тешкоће које нас ометају да постигнемо циљ, удаљавају нас од изабраног пута, покушавају да нас приморају да признамо своју слабост?
Да ли се бориш са маглом? Не, ти чекаш да ветар дуне и магла нестане. Тада је мета видљива, али ветар преусмерава лет твоје стреле. Да ли се бориш са ветром? Не, ти једноставно одредиш његов смер и подешаваш стрелу на мало другачији угао. Твој лук је тежак и чврст, ти немаш снаге да повучеш тетиву. Да ли се бориш са луком? Не, ти тренираш своје мишиће и сваки пут јаче повлачиш тетиву.
- Али, постоје људи који гађају из лаганог и гипког лука по видљивом, мирном времену - рекао је увређено ученик - Зашто се само моја стрела сусреће са толико препрека на свом путу? Да ли се свет опире мом кретању напред?
- Никада не гледај на друге. Свако има свој лук, свој циљ и своје време за хитац. Једни имају за циљ погодак центар мете, а други - могућност да науче како да гађају.
Учитељ је спустио глас:
- Желим да ти откријем још једну тајну, момче. Магла не пада на земљу да би омела твој хитац, ветар не почиње да дува због тога да твојој стрели промени смер, чврст лук није направио стрелац да би ти схватио своју слабост. Све то постоји само по себи. Ти си одлучио да у тим условима можеш прецизно да погодиш циљ.
Зато, или престани да се жалиш на тешкоће и почни да гађаш, или умири своју гордост и изабери лакши циљ. Циљ, на који можеш гађати из близине ...
Ноћас остављамо заједничке Отиске Душа, овде и сада...
Ту смо, да поделимо овај тренутак живота на истој фреквенцији...
Јелена Дејковић, Роберт Денић и Душица Мијатовић
Коментари