Резултати претраге
Термин претраге: nike air max pre day lx phantom black , Погодака: 59172
09. 10. 2020.
Film - Zašto (ni)sam pojeo svog tatu
Ostvarenje 'Zašto ni(sam) pojeo svog tatu' vraća nas u period pre dva miliona godina, a prikazuje borbu male grupe praistorijskih ljudi u severnoj Africi dok pokušavaju da drže korak ispred majke prirode. Kako bi preživeo nakon pada sa stabla, glavni junak po imenu Edvard (Stefan Kapičić) se uspravlja i izmišlja hodanje na dve noge. Nakon nekog vremena udvostručuje svoju genijalnost. Otkriva vatru, lov, moderne stanove, ljubav i nadu... Edvardovoj lepšoj polovini u filmu je glas pozajmila Marijana Mićić.
26. 09. 2020.
Izložba crteža Javora Rašajskog - 'Pohvala Direru'
Postoji mišljenje u metodologiji da uopšte nije važno upoznati neku nauku hronološki ili određenim redom - ukoliko se pomno istraži pojedina oblast, pre ili kasnije krug znanja će se zatvoriti, istraživač će obuhvatiti bitno. Takav je i smisao crtanja, crtež je istovremeno analiza i sinteza, projekcija i duhovno oružje, a crtanje je put. Drugačije rečeno, šta god da čitaš, proučavaš ili crtaš, uvek stižeš do sebe. Crtači kažu da treba razlikovati crtež od crtanja.
25. 09. 2020.
Korona hara planetom ali ne i srpskom dijasporom
Austrija se poslednjih nedelja, zbog povratka turista u zemlju, suočila sa porastom zaraženih građana. Od izbijanja pandemije pre pola godine u Austriji je zaraženo korona virusom 38.095 ljudi, izlečeno je 29.229, a preminulo je 766. Nove mere zaštite predivđaju zabranu okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom prostoru i na javnim mestima, pa je to razlog da se zabrani i Balkan festival, na kome je, 26. septembra, trebalo da nastupe i članovi srpske zajednice iz Beča i gosti iz Banja Luke.
16. 09. 2020.
Lakše je tutnuti detetu telefon nego se njime baviti
Šta je lutka? 'Lutka je kô bajagi beba' – Ovo je moja drugarica pre 40 godina odgovorila školskom pedagogu kada je proveravao da li je spremna za školu sa šest i po godina. Simpatičnog odgovora setile smo se zahvaljujući komšinici. Pohvalila se kako je sina sa nepunih šest upisala u predškolsko da bi iduće godine mogao u školu. Znajući da je reč o detetu koje se ponaša i govori kao da mu nije ni pet, razmenila sam poglede sa prijateljicom.
16. 09. 2020.
Kraj letovanja
Korona virus sveobuhvatno je prisutan u našem životu ove godine, i svi pokušavaju da nekako uklope svoje navike, potrebe i želje sa specifičnom situacijom opasnom po zdravlje. Rizik je većina naših uobičajenih aktivnosti, posao, škola, izlasci, i naravno, letovanje. Našim građanima, koji su otputovali tamo gde je to moguće, preporučeno je da se što pre vrate. U današnjoj emisiji čućete kakva je aktuelna situacija u regionu, gde letuje najveći broj naših turista, i šta će biti sa uplaćenim, a neiskorišćenim turističkim aranžmanima.
12. 09. 2020.
Mobilne kuhinje u Japanu – prilika da se zaradi, ali i doprinese društvu
U Japanu poslednjih godina ulice gradova krasi bogati spektar različitih vozila za prodaju hrane, takozvanih „kuhinja na točkovima“. One zadovoljavaju potrebu stanovništva, pre svega zaposlenih, za toplim obrocima, ali i imaju važnu društvenu ulogu kakva je retka u drugim zemljama – od njih se očekuje da svojom mobilnošću pomognu ishranu najstarijih, među kojima je puno osoba koje se teško kreću, kao i da nakon prirodnih nesreća, kao što su zemljotresi ili poplave, popune rupe nastale u snabdevanju prodavnica u ugroženim područjima.
09. 09. 2020.
Portret - Zoran Simjanović
Zoran Simjanović je srpski kompozitor, tvorac nekih od najlepših i najupečatljivijih melodija, posebno na polju filmske muzike. Mada je na početku karijere postigao zapažen uspeh svirajući i komponujući za neke od najpopularnijih rok sastava tog vremena (Siluete, Elipse), Simjanović je svoj pun potencijal ostvario komponujući scensku muziku, pre svega filmsku („Balkan ekspres“, „Otac na službenom putu“, „Tajvanska kanasta“, „Tito i ja“). Nagrađivan je na velikom broju festivala širom sveta: Kanu, Veneciji, Valensiji, San Sebastijanu, Istanbulu...
03. 09. 2020.
O minimalcu pregovaraju poslodavci i sindikati, odluku na kraju prelomi Vlada
Minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 350.000 ljudi. Vlada Srbije ponudila je za sledeću godinu povećanje minimalca od 4 do 6 odsto, a sindikati traže da se poštuje dogovor od pre tri godine - da 2021. godine minimalna cena rada bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom koja sada iznosi 37 i po hiljada dinara. Poslodavci prihvataju predlog Vlade, zbog toga što u uslovima krize izazvane koronom, ne mogu da računaju na planirani rast prihoda.
03. 09. 2020.
Sve više sezonskih radnika u legalnim tokovima
Do pre samo godinu i po dana, od oko 80 hiljada radnika koji se u poljoprivredi angažuju na sezonskim poslovima, ugovor sa poslodavcem imalo je svega 5 odsto. Danas je u legalnim tokovima gotovo polovina. Zasluga za to pripisuje se novom načinu prijavljivanja . Više detalja sadržano je u analizi efekata pojednostavljenog sistema koju su uradili NALED I GIZ. Sagovornik nam je Ivan Radak iz NALED-a.
27. 08. 2020.
Lečenje krvnom plazmom sve bliže zvaničnoj terapiji
Više od 200 pacijenata u Srbiji primilo je terapiju krvnom plazmom. Ono što za sada znamo je da ova terapija daje rezultat, ali SZO je još uvek smatra eksperimntalnom. Ovu temu je pre neki dan u fokus stavio i američki predsednik , objavom da terapija krvnom plazmom ulazi u zvaničan sistem lečenja KOVID-a 19. Tim povodom sagovornica nam je dr Milica Jovičić iz Instituta za transfuziju.
22. 08. 2020.
Od danas naša planeta radi na dug, Srbija još u julu potrošila resurse
Danas je Dan ekološkog duga zemlje, odnosno dan do kada smo potrošili prirodne resurse koji mogu da se obnove u ovoj godini. Po računici Mreže za globalni ekološki otisak, ove godine smo potrošili 9,3 odsto resursa manje nego prošle godine. Pandemija izazvana koronavirusom spustila je trošenje kapaciteta prirode na nivo od pre 15 godina, ali stručnjaci upozoravaju da jedino održivi oporavak zaista može da spreči uništenje prirode.
06. 09. 2020.
Film - Zašto (ni)sam pojeo svog tatu
Ostvarenje Zašto ni(sam) pojeo svog tatu 3D vraća nas u period pre dva miliona godina, a prikazuje borbu male grupe praistorijskih ljudi u severnoj Africi dok pokušavaju da drže korak ispred majke prirode. Kako bi preživeo nakon pada sa stabla, glavni junak po imenu Edvard (Stefan Kapičić) se uspravlja i izmišlja hodanje na dve noge. Nakon nekog vremena udvostručuje svoju genijalnost. Otkriva vatru, lov, moderne stanove, ljubav i nadu... Edvardovoj lepšoj polovini u filmu je glas pozajmila Marijana Mićić.
19. 08. 2020.
Posle ulaska u finale LŠ, Nejmar je progovorio srpski
Francuski PSŽ je prvi put u finalu Lige šampiona, a taj ulazak uz pesmu je burno proslavljen u svlačionici Parižana, gde je najglasniji bio Nejmar. Brazilac je na Instagramu objavio video na kojem zagrljen sa Mbapeom peva o tom uspehu, a pre nego što je njihova pesma počela, kao da je na srpskom jeziku rekao: 'Pazi sad ovo.' Iako to sasvim izvesno nije slučaj, lepo i zabavno zvuči...
17. 08. 2020.
Vinil - Mileva moja - Dušan Jovanović i Tamburaško društvo Orao
Dušan Jovanović je bio izuzetno cenjen u krugovima srpske, hrvatske, rumunske i mađarske nacionalne zajednice na severnoameričkom kontinentu, sa vrhuncem karijere u dvadesetim godinama 20. veka. Ovog virtuoza na tamburi, odličnog vođu orkestra, te pevača snažnog, vibrantnog glasa, danas slušamo u numeri „Mileva mojaˮ. Pesma je objavljena 1927. pod etiketom „Columbia Recordsˮ, dve godine pre nego što će Dušan Jovanović i svi članovi njegovog Tamburaškog društva „Oraoˮ izgubiti život u sudaru, na putu ka jednom svom nastupu.
13. 08. 2020.
Fejsbuk i lažne vesti u Srbiji – sukob činjenica i neodoljive potrebe za “klikom”
Bil Gejts predviđa 700.000 žrtava vakcine protiv koronavirusa, eksploziju u Bejrutu izazvao projektil, 5G mreža kriva za pomor vrabaca u Kruševcu, u neverici čitate na Fejsbuku uz prvu jutarnju kafu. Odoleli ste da kliknete, ali se uvek iznova pitate zašto ih neko piše i koliko mogu da budu opasne. U borbu protiv lažnih objava na Fejsbuku, kao partner te društvene mreže na srpskom jeziku, uz agenciju Frans Pres, od nedavno se uključio i Istinomer.
10. 07. 2020.
Maske, distanca i higijena ruku, apeluju vranjski epidemiolozi
I dalje je nepovoljna epidemiološka situacija u Pčinjskom okrugu. Svakog dana na kovid 19 testira se više od sto ljudi, ali kako kažu u Zavodu za javno zdravlje u Vranju, ne stižu im redovno rezultati. Od 147 uzoraka poslatih pre dva dana, stiglo je 50. Od tog broja pozitivno je 20 osoba - 14 iz Vranja, po dvoje iz Bujanovca i Vladičinog Hana, jedan iz Trgovišta.
25. 06. 2020.
Šta se promenilo u životu vranjskog pozorišta Bora Stanković od kada su u novoj zgradi
Nisu stali ni kada je u požaru pre osam godina izgoreo njihov dom, zgrada pozorišta. Nisu ni kada je zbog pandemije koronavirusa pauzirao ceo svet. Glumci pozorišta 'Bora Stanković' u Vranju od oktobra prošle godine ponovo imaju pravo mesto za rad, tokom vanrednog stanja njihove predstave putem interneta pogledalo je više od 13 hiljada ljudi. Ove godine u Vranju će prvi put biti održan pozorišni festival 'Joakim Vujić'.
23. 06. 2020.
Avio-saobraćaj i hotelijerstvo - dug put oporavka
Život u većem delu sveta počinje polako da liči na onaj pre pandemije. Oporavak ekonomije, međutim, trajaće dugo i biće neizvesno u kojoj meri će pojedini sektori moći da se oporave. Avio-saobraćaj je jedna od grana koja je pretrpela najveću štetu. Kakav je bilans gubitaka, koje kompanije imaju šansu da prežive, ko može da računa na državnu pomoć-samo su neka od pitanja na koja ćemo odgovore potražiti od Petra Vojinovića urednika portala TANGO SIX.
20. 06. 2020.
Podstanarski život, česte selidbe, konkursi - kako do kuće za izbegle
Na dan izbeglica u svetu je oko 80 miliona izbeglih i raseljenih. Gotovo 10 miliona više nego pre godinu dana, i više nego ikada ranije. Srbija je devedesetih godina prošlog veka primila oko milion izbeglih iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske i raseljene sa Kosova i Metohije. Danas, uz priliv migranata sa Bliskog istoka i Afrike, i dalje rešava probleme ljudi koji su tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije morali da napuste dom.
18. 06. 2020.
Meteo - stanice u službi poljoprivrede
Pet vojođanskih opština, od pre nekolko dana opremljene su savremenim sistemima koji će omogućiti poljoprivrednicima da, koristeći dostupne podatke, planiraju i upravljaju proizvodnjom. Jednostavnom SMS porukom proizvođači će biti upozoreni na vremenske prilike sedam dana unapred, ali i na stanje zemljišta i eventualno prisustvo bolesti. U emisiji govorimo o projektu meteo-stanica. Saznaćemo i kako funkcioniše sistem protivgradne zaštite i zašto su,ponekad, naša očekivanja nerealna.