Mobilne kuhinje u Japanu – prilika da se zaradi, ali i doprinese društvu

Poslednjih godina pejzaž u japanskim gradovima svojim prisustvom menjaju sve brojnije i raznovrsnije mobilne kuhinje. One svojim bogatim koloritom i šarenilom oblika unose toplinu i šarm u sterilnu masu čelika, stakla i asfalta dajući humaniju, veseliju i ličniju notu relativno tmurnim japanskim naseljima, u kojima su zgrade najčešće jednobojne i veliki broj zdanja je odeven u plašt zagasitih boja, uglavnom sivu i smeđu. 

Pokretne kuhinje, kao koncept, naravno, postoje već decenijama širom sveta, gde se često koriste za prodaju sladoleda, viršli i hamburgera. U Japanu, tradicionalno, one se najčešće pojavljuju na festivalima i drugim događajima kao što su koncerti i sportske manifestacije, u blizini dvorana i stadiona, kada prodaju napitke, palačinke i meso sa roštilja, uglavnom kobasice i ražnjiće.

Međutim, u poslednjih pet, šest godina japanske ulice počeli su da u većem broju krase pravi restorani na točkovima, koji nude kuvanu hranu koja se spravlja pred očima mušterije i servira u plastičnim ili kartonskim posudama skupa sa pirinčem i salatom, pružajući pun topli obrok, a ne prosto mali zalogaj ili užinu.

Bujanje mobilnog ugostiteljstva sada znači da je na ulici moguće kupiti ne samo jela domaće i svetski priznatih kuhinja kao što su francuska, italijanska i kineska, već i lanč pakete inspirisane poslasticama iz, u gurmanskom svetu manje poznatih država, kao što su, recimo, Egipat ili Haiti.

Mali biznis koji pruža veliki društveni doprinos

Pokretne kuhinje u Japanu, zbog prirodnih i društvenih okolnosti u kojima se nalazi ta zemlja, čini se imaju više funkcija nego u drugim državama. U normalnim uslovima one zadovoljavaju potrebu za kuvanom hranom u univerzitetskim kampusima i u poslovnim četvrtima, gde, parkirane između nebodera za vreme pauze za ručak, pružaju dobrodošlu alternativu monotonoj ponudi prekrcanih restorana i milijardom konzervanasa začinjenih sendviča i lanč paketa iz samoposluga. 

One, međutim, pored toga imaju poseban društveni značaj u vanrednim uslovima, jer posle prirodnih nesreća svojom mobilnošću mogu da, nakon što su raščišćeni putevi, ublaže nestašicu hrane, odnosno, delimično nadomeste gubitke u snabdevanju prouzrokovane oštećenjem ili razaranjem stacionarnih prodajnih objekata. 

Kuhinje na točkovima u Japanu, takođe, sve više dobijaju na značaju zbog vrlo brzog starenja stanovništva i činjenice da je već više od petine populacije te države starije od 65 godina, jer zalaze u stambene blokove, takozvane „gradske spavaonice“, u kojima je manje ugostiteljskih objekata, a živi puno starih osoba kojima je teško da same redovno pripremaju hranu ili duže izlaze napolje. 

One su spas i u doba korone, jer omogućavaju korisnicama da kupe pun obrok i pojedu ga napolju, na nekoj klupi, ili drugde gde postoji manja opasnost od zaraze.

Gurmanska kultura i takmičenja

Pokretne kuhinje u prestonici Tokiju pojavile su se u većem broju tokom prve decenije ovog veka, a u njihovom korišćenju nekoliko godina su prednjačili mali, strani preduzetnici sa Bliskog istoka, uglavnom iz Turske, sa kamionetima koji prodaju kebab. 

Do vidne promene, odnosno, većeg uključavnja domaćih ugostitelja u taj biznis došlo je nakon velikog zemljotresa i cunamija iz marta 2011. kada se u zemlji raširila svest o mogućnostima koje pružaju mobilne prodavnice i restorani, odnosno, o važnoj ulozi koju one mogu da odigraju u trenucima kada je konvencionalna mreža za prodaju i snabdevanje ugrožena. 

Po svedočenju samih operatera pokretnih kuhinja, nemala inspiracija je došla i iz popularne kulture, odnosno američkog filma Šef iz 2014. godine, koji na komičan način opisuje doživljaje profesionalnog kuvara koji odlučuje da, radi lične slobode i kreativnosti, napusti posao u luksuznom restoranu gde ga je kinjio nadređeni, te otvori skromnu kuhinju na točkovima i u njoj obiđe Sjedinjene Države.

Društvena pozadina koja pogoduje razvoju mobilnih kuhinja je i kultni odnos koji Japanci imaju prema hrani – oni sebe vide kao velike gurmane i nalaze izuzetno zadovoljstvo u otkrivanju i gustiranju novih jela i pića, te su spremni da stanu u veoma duge redove i satima čekaju da bi probali hranu poznatog restorana, pa čak i da pođu na putovanje, ne samo u zemlji već i u inostranstvu, čiji je prvenstveni cilj konzumiranje određene vrste jela ili upoznavanje sa nekom stranom kuhinjom.

Takođe, velika populacija i visoka gustina naseljenosti u gradovima, čiji se značajan deo, onaj radni, kao vojska odjednom praznog stomaka stušti u ugostiteljske objekte za vreme podnevne jednosatne pauze, predstavljaju izuzetno važan ekonomski faktor koji omogućava cvetanje biznisa mobilnih kuhinja.

Održavanju kvaliteta i širenju ugleda i popularnosti restorana na točkovima doprinose i takmičarski susreti, kada nekoliko desetina, a ponekad i više od stotinu pokretnih kuhinja međusobno odmeravaju snage, uzimajući glasove posetilaca koje su nahranili ili samih kuvara kao kriterijum za ocenu kvaliteta. Takođe, udruženja ugostitelja uspostavljaju simpatične nagrade i zvanja koji podižu moral radnika u pokretnim kuhinjama i doprinose njihovoj promociji.

Tako je, na primer, mobilni restoran „Grin Spejn“, crni kombi koji prodaje jela iz španske kuhinje, popularne u Japanu zbog upotrebe riže i morskih plodova poput školjki i račića, kao petostruki uzastopni šampion masovnog gurmanskog turnira mobilnih restorana koji se svake godine održava pokraj fudbalskog stadiona „Saitama“ u istoimenom gradu, prvi u istoriji te ugostiteljske delatnosti u Japanu zaslužio ulazak u „Kuću slavnih kuhinja na točkovima“, pa će po isteku radnog veka, umesto na otpadu, završiti kao muzejski eksponat. 

Delatnost koja cveta

Otvoriti restoran na točkovima zahteva veće početno ulaganje za kupovinu ili preuređenje vozila, pa predstavljanje sopstvene gurmanske ponude stanovništvu nije jednostavno ako se u taj posao ulazi samostalno. Međutim, u Japanu je sada, može se reći, zlatno doba mobilnih restorana, jer već postoji preko deset hiljada vozila za prodaju robe i usluga, od kojih je velika većina upravo namenjena služenju hrane.

Zbog toga, čak, postoje i kompanije koje se specijalizuju za prodaju i iznajmljivanje novih ili isluženih pokretnih kuhinja, odnosno, za opremanje standardnih kombija i kamioneta potrebnim sredstvima: generatorima, kablovima, šporetima i cevima za odvod dima. Te kompanije obično nude i paket usluga koji uključuje održavanje i osiguranje, što sve bitno olakšava profesionalnim kuvarima, ali i običnim domaćicama i radnicima preduzeća koji su nezadovoljni svojim zadacima ili međuljudskim odnosima na radnom mestu i žele promenu u životu, da se otisnu u privatni biznis. Tako je, u slučaju da se vozilo uzima na lizing, u posao moguće krenuti s malim početnim ulaganjem od oko 2.500 evra.

Zato broj pokretnih kuhinja nastavlja da raste i već sada se može reći da su one za mnoge mlade bračne parove u Japanu koji žele da provode više vremena zajedno, budu svoje gazde i izbegnu pad u mučnu kolotečinu dugotrajnog, napornog i poslušničkog rada u velikim, bezličnim korporacijama, nešto poput brodova nade koji široko razapetim jedrima plove u preduzetničku avanturu čiji je zalog sopstvena sloboda življenja. 

Taj entuzijazam često se može primetiti ne samo po odličnom ukusu, već i po interesantnim i simpatičnim vizuelnim rešenjima za vozila, od kojih su mnoga, pomoću štapa i kanapa, preuredili i oslikali sami vlasnici.