Podstanarski život, česte selidbe, konkursi - kako do kuće za izbegle

Bojana iz Bosne i Hercegovine, Stefan sa Kosova i Metohije. Ista sudbina, izbeglih i raseljenih, spojila ih je u Lazarevcu. Prve godine braka obeližio je podstanarski život i česte selidbe.

Bojana Popović rekla je da su se selili četiri puta za pet godina.

"Kada imamo svoj dom nad glavom osećamo se mnogo mirnije, spokojnije, kažu da se bolje spava i to je tako, stvarno. Imamo sigurnost. Ja svoje dete u Lazarevcu nisam htela da upisujem u vrtić zato što sam danas možda na jednom mestu, sutra ću biti u nekom selu", rekla je Bojana Popović.

Stefan Popović kaže da je čuo da izbeglice i raseljeni imaju pravo na pomoć od države.

"Onda smo tako jurili konkurse, prve godine smo konkurisali za jednu kuću u blizini, nije nam prošlo ali nismo klonuli. Rekli su nam da ne odustajemo, ovo je drugi pokušaj, uspeli smo, grad Beograd nam je dodelio kuću", kaže Stefan.

U novom domu rodilo im se treće dete. U Beogradu, na rešenje stambneog pitanja čeka oko 58 i po hiljada raseljenih i oko 6,5 hiljada izbeglih. Grad je obezbedio kuće i repromaterijal za 41 porodicu. Javni poziv traje do trećeg jula.

Nataša Stanisavljević, gradska sekretarka za socijalna pitanja kaže da vrednost svake kuće koja se može kupiti je 9,5 hiljada evra i još dodatnih hiljadu i po evra koji se tiče građevinskog materijala koji je namenjen poboljšanju te kuće, ukolko je potrebno. 

"Dakle, ukupni grant je 11 hiljada evra. Korisnici nemaju nikakvo učešće kada su u pitanju ovi konkursi", kaže Stanisavljević. 

Koliko je izbeglih stiglo 

Devedesetih je u Srbiju stiglo 618.000 izbeglica iz Bosne i Hercegovin i Hrvatske, većina se odlučila da ostane u Srbiji. Ni posle više od četvrt veka, mnogi njihovi problemi nisu rešeni. Za njih i za raseljene sa Kosmeta do sada je obezbeđeno 20.000 stanova i kuća.

Svetlana Panić iz Komesarijata za izbeglice i migracije kaže da je Komesarijat u pregovorima sa donatorima i sa partnerima obezbedio kroz regionalni stambeni fond još dodatnih sredstava da se stambeno zbrine još oko 3.000 porodica.

"Kada se regionalni stambeni program završi, 7.500 porodica treba da dobije svoje stambeno rešenje i onda kada pomnožite sa tri ili četiri člana onda vidite o koliko je ljudi reč", kaže Panić.

Regionalni stambeni program je zajednički projekat četiri bivše jugoslovenske republike - Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, i sprovodi se od 2013. godine. 

Srbija je do sada povukla najviše donatorskih sredstava ali u odnosu na druge države ima i najviše izbeglih. Svi izbeglički centri osim jednog u Bujanovcu, su zatvoreni. Bilo ih je 700.