Резултати претраге
Термин претраге: Iza violinskog ključa, Погодака: 10377
15. 02. 2024.
Kako su dva najmoćnija svetska carstva 18. veka pošla putem sukoba – kulturne razlike kao uzrok
Britanska misija kineskom dvoru krajem 18. veka trebalo je da uspostavi trajne diplomatske i vrlo profitabilne trgovinske veze između te dve, u to vreme, najmoćnije zemlje sveta. Ona je, međutim, propala iz relativno banalnih razloga – zbog nedostatka znanja o kineskoj kulturi i shvatanju međunarodnih odnosa. Usledile su decenije političkog trvenja oko krijumčarenja britanskog opijuma u Kinu i međusobni ratovi, koji i danas imaju uticaj na nacionalnu svest ljudi u toj dalekoistočnoj zemlji.
... severoistočnu obalu Kine i bila prisiljena da ostavi iza sebe svoje prekookeanske brodove s dubokim gazom te ...
13. 01. 2024.
Susreti i putovanja – i unuk Hajla Selasija zna stihove Elvisa Dži Kurtovića
Za razliku od prvobitnih putovanja, sada me više interesuju ljudi nego predeli, pa volim da u putopisima tim ljudima prepustim reč. Ovde sam želeo da prenesem reči dvojice ljudi koje je povezao jedan čovek – Hajle Selasije. Prvi je unuk slavnog cara Ermijas Sale Selasije, a drugog, Mirka Srdića alias Elvisa Dži Kurtovića proslavili su stihovi pesme o Hajlu Selasiju koja je objavljena na albumu 'The wonderful world of private business' daleke 1988. godine.
... Selasije završio nesrećno, ali iza sebe je ostavio vredne, skromne i pristojne ljude. Može se lako ...
04. 01. 2024.
Čija je Titova kuća u Adis Abebi – usud carskog poklona
Ako vas veb nanese na sajt Ambasade Srbije u Adis Abebi, na naslovnoj strani sačekaće vas poruka: „Ambasada Republike Srbije u Demokratskoj Republici Etiopiji trenutno ne radi. Molimo obratite se Ambasadi Republike Srbije u Republici Keniji.“ Viktor Lazić u jednom od svojih putopisa iz Etiopije piše o usudu čuvene Titove kuće koja je bila prvo jugoslovenska pa srpska ambasada u elitnom delu Adis Abebe, ali i o fotografijama koje je napravio ne sluteći da je sačuvao možda 'poslednje tragove o prijateljstvu dve zemlje koje je okrenuto naglavačke'. Usledio je jedan od najvećih skandala moderne diplomatije.
... . Iza zgrade je etiopska predsednička palata, sa jedne strane je premijerska zgrada, sa druge hotel ...
10. 12. 2023.
Kako je kulturna revolucija iz temelja uzdrmala Kinu
'Kulturna revolucija' bila je neverovatno rizičan i surov društveni eksperiment koji je prouzrokovao kolektivnu histeriju i masovni teror katastrofalnih razmera. Proizvoljni progoni i kapriciozno nasilje u kojem su ljudi mučeni i ubijani zbog profesije, predmeta koje su posedovali, izgleda i stila oblačenja, kao i logika po kojoj su, radi stvaranja idealnog komunističkog društva, žrtvovane mačke i golubovi i danas predstavljaju poglavlje iz ljudske istorije koje opominje i pruža brojne pouke.
... se telefonska bandera obrušila na njega a koji je iza sebe ostavio dnevnik u kojem je opisivao ...
28. 11. 2023.
Kineski društveni eksperiment – za četiri godine koštao života između 30 i 45 miliona ljudi
'Veliki skok unapred', divovski program ubrzanog ekonomskog razvoja kroz naglo i drastično povećanje proizvodnje hrane i čelika, trebalo je da omogući ostvarenje prosperitetnog komunističkog društva na kojem bi Kini zavidela čitava međunarodna zajednica, ali se završio neverovatnom društvenom kataklizmom – masovnom glađu koja je odnela više desetina miliona života, fizičkim razaranjem naselja, uništavanjem prirodne sredine i političkim terorom.
... miliona tona i tako daleko iza sebe ostavi i Veliku Britaniju. Kako je izgradnja velikih čeličana i ...
08. 01. 2023.
Kad počinje, na čemu se zasniva i gde se završava politički Zapad?
„O evropskoj bezbednosti se može razgovarati tek kad slomimo Rusiju', rekao je nedavno za 'Špigel' Karlo Mazala, profesor na Vojnoj akademiji u Minhenu. Drugim rečima: o miru se može razgovarati tek posle rata. Mir ćemo imati tek kad budemo imali rat. Tek kad Rusiju okružimo i kontrolišemo. Tek kad smo osvojili totalnu pobedu. Tek kad smo napustili krug parcijalnih pobeda i poraza u sudarima s Rusijom. Kako je Zapad uopšte došao dovde?
... „predavanju baklje. Svaka generacija dodaje znanje i iskustvo koje je skupila onoj koja dolazi iza nje ...
29. 10. 2021.
S Linom Venturom u mraku paraćinskog bioskopa „Avala“: Sovuljagin huk
Filmovi na čijim špicama se pojavljuje ime Žozea Đovanija su kao dobar bluz. Govore nešto o usamljenosti i izdaji, o krhkosti ljudskog materijala, o zaludnosti odmetništva, o tragičnom begu od slobode, o neobičnom poimanju časti i odanosti. Kada se na kraju filma pojavi francuska reč „FIN“ i kad se svetla u bioskopskoj sali upale, iluzija još uvek traje. Omađijani gledalac uzima nepostojeći šešir, oblači nestvarni kišni mantil i izlazi u noć da kao Lino Ventura potraži izdajice i sitne duše i da im jebe sve po spisku.
... Đovanijev roman. On je odgovorio: ‘Čovek ide niz ulicu. Deset metara iza njega dvoje dece ga prati ...
29. 12. 2022.
Čitanje je štetno i za dušu i za glavu: Zbog čega primatima nikad ne isključuju elektr(on)iku
'Čitanje je samo surogat sopstvenog mišljenja', pisao je Artur Šopenhauer. 'Ono nameće duhu misli koje su tako strane i heterogene pravcu i raspoloženju njegovom koje u tom trenutku ima, kao što je heterogen i stran pečat parčetu voska u koji svoj lik utiskuje. Duh pri tome trpi potpun pritisak cpolja, koji ga primorava da čas jedno misli čas drugo, za šta u tom trenutku nema ni nagona niti raspoloženja... Stoga mnogo čitanje oduzima duhu svu elastičnost, kao što to čini elastičnom peru težina koja na njega vrši neprestani pritisak. Tako da je najsigurnije sredstvo da se nikakvih sopstvenih misli nema, uzeti u svakom slobodnom minutu odmah knjigu u ruke. Ova je praksa uzrok što učenost većinu ljudi čini još glupljim i prostijim no što su u prirodi.'
... često zaostaju po svome zdravome razumu, pravilnom sudu i praktičnom taktu iza mnogih naučnih ljudi ...
08. 06. 2022.
Jugoslovenski nuklearni program: Tajna Titove bombe od milijardu dolara
Od 17. januara 1950. do kraja svog postojanja socijalistička Jugoslavija je s promenljivim entuzijazmom, ali kontinuirano, radila na nuklearnom programu za koji su uvek postojale povremene insinuacije da bi on na kraju trebalo da dovede do izgradnje nuklearnih postrojenja sposobnih za stvaranje nuklearnog oružja, što bi je definitivno svrstalo u red ne samo političkih, nego i najvažnijih vojnih faktora u svetu nuklearne moći.
... krajnjoj liniji, stoji iza ovog projekta. U analizi NATO-a, kraj A programa izaziva dvosmislena ...
09. 07. 2022.
„Rolerbol', film koji je pre pola veka potkazao današnji poredak stvari: Prizivanje oluje
Uloga koja se najčešće vezuje za nedavno preminulog glumca Džejmsa Kana jeste uloga Sonija Korleonea u Kopolinom filmu „Kum'. Ali još jedan njegov film, u kome je Kan nezaboravno odigrao glavnu ulogu, svojom aktuelnošću provocira i danas. Ako „Rolerbol“, ostvarenje Normana Džuisona iz žanra naučne fantastike snimljeno daleke 1975, možda i nije sasvim predvideo konkretna tehnološka dešavanja u 2018. kada se njegova radnja odigrava, savršeno je pogodio osnovnu društvenu i emotivnu potku u kojoj čovek današnjice živi.
... metalnu kuglu u neku vrstu koša, što donosi bod. Publika sedi iza zidova od pleksiglasa i urla od sreće ...
27. 12. 2022.
Helena lijepa i on u kiši: Drago Mlinarec, dobri duh boljih vremena
„Leto ljubavi' 1967. godine, čiji je početak bio obeležen jednim od najvažnijih dela u istoriji muzike, albumom Bitlsa 'Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band', privedeno je kraju hipnotički očaravajućim debitantskim ostvarenjem grupe Pink Flojd 'The Piper at the Gates of Dawn'. Već i sam naziv ovog dela najavljivao je novu epohu: frulaš je stajao na kapiji zore novog dana, možda i poslednjeg na čijem je početku nada bila jača od strepnje. Taj frulaš, u zemlji koju istorija pamti imenom Jugoslavija, imao je i svoje ime: zvao se Drago Mlinarec. Jer, nova epoha u popularnoj muzici pomenute zemlje, koja je u to vreme išla ukorak sa svetom na način koji nam danas deluje bolno neverovatno, otpočela je upravo njegovom pesmom. Objavljena na singl ploči potpisanoj imenom Grupe 220, „Osmijeh' je prva jugoslovenska autorska rok pesma.
... ?) tematizovao problematiku statusa rok zvezde, iza čije varljivo glamurozne pojave zjape egzistencijalna ...
25. 12. 2022.
Zapisi s predumišljajem Milutina Dedića: Zaboravljeni časovničar Lazar Hilandarac i druge priče
Slikar, istoričar umetnosti i putopisac Milutin Dedić je poslednjih godina života svakog petka na talasima Radio Beograda 2, u emisiji „Zapisi s predumišljajem”, govorio o svojim uspomenama sa brojnih putovanja. Iz Dedićevih beležaka nastalih tokom višedecenijskih poseta srpskim crkvama i manastirima od Prizrena do Sremskih Karlovaca i od Svete Gore do Krke, i na putovanjima od Indijskog do Atlantskog okeana i od Baltika do Mediterana, nastala je najpre emisija Radio Beograda 2, a potom i istoimena knjiga, bogato ilustrovana Dedićevim crtežima i akvarelima. Iz „Zapisa sa predumišljajem' koje su zajednički objavili „Istina“, izdavačka ustanova Eparhije dalmatinske sa sedištem u Šibeniku, i RTS izdavaštva, donosimo nekoliko odlomaka, uz uvodni tekst Radomana Kanjevca, glavnog urednika Radio Beograda 2.
... Filipovića sa snažno podignutim rukama. Jednom prilikom ugledao sam oblak iza Stevanove ruke. Izgledalo ...
10. 07. 2021.
Šta je Nikola Tesla pisao o Kosovskoj bici, Crnoj Gori i čika Jovi Zmaju, i koje je Zmajeve pesme prepevao na engleski
Prvog maja 1894. Nikola Tesla je u američkom časopisu „Senčuri magazin“ objavio tekst „Zmaj Jovan Jovanović: najveći srpski pesnik današnjice“ u kojem je govorio o svom najdražem pesniku, ali i srpskoj poeziji, kulturi i istoriji. Uz to, zajedno sa svojim prijateljem, američkim pesnikom Robertom Andervudom Džonsonom, Tesla je prepevao na engleski četrnaest svojih omiljenih Zmajevih pesama, od kojih je njih tri ilustrovalo članak u 'Senčuri magazinu'. 'Po uspjehu sudim da sam tim mojim člankom više koristio Srpstvu nego radom na polju elektriciteta', napisao je Tesla u pismu svom ujaku Paji Mandiću. Objavljujemo Teslin članak o Zmaju i njegovu malu antologiju Zmajeve poezije.
... ! Budan bunca: Gde si, Danka! Diže četu, četa leti, Puška planu - eto boja! Skoči Danka iza sanka ...
15. 12. 2022.
Kako su SAD slomile EU i postale većinski vlasnik XXI veka: Vašington grabi ka unipolarnom (k)raju
Sjedinjene Američke Države poklonile su rat Evropi prvi put za Uskrs 1999. preko Srbije, drugi put, na poček, za Božić 2013/14. preko Evromajdana. U početku zbunjena, EU u međuvremenu uživa u atlantskoj pažnji. Poklonjenom ratu ne gleda se u zube. SAD su se nizom poteza pobrinule da se EU nikad ne emancipuje, kažu Ulrike Gerot i Hauke Ric, autori knjige 'Evropa: Kraj igre'. Politički, ekonomski i geostrateški ona je morala ostati patuljak na atlantskom ramenu. Što je svojevrsna ironija, kad se pomisli da teritorijalno mala EU, čak i bez zemalja Zapadnog Balkana, ima više stanovnika od SAD i Rusije zajedno. Fukujamin 'Kraj istorije' iz 1989. je došao do 'Kraja igre' u 2022. Ali Amerika svejedno igra dalje, i to s uspehom, ako je rat uspeh.
... Olbrajt; ispred i iza njih gusta mreža autora, komentatora i akademika organizovanih po think-tank ...
30. 11. 2022.
Kreće se lađa francuska (2): Ka Albaniji, preko Albanije
Iz koje kutije je Albanija izašla, Bog će ga znati, ali je izašla na silu. Čitav Balkan je tako izašao, pa i mi, stremeći napolje, grabeći u visinu, verući se ka vrhu, kao da smo bežali iz nečega tako strašnog da nije moglo biti ni zapamćeno. Zato nam i pejzaž tako često izgleda kao da je izleteo, kao da je iščupan. Iz pakla nema puta, postoji samo onaj do njega. I na taj put je krenuo Aleksa, već posle prvih koraka koje je, zanesen, gutajući parče mesa i hleba koje je dobio, napravio na putu za Tiranu. Rekonstruisati, danas, to što su on i ostala deca prošli, gotovo je nemoguće.
... prekrstio, pogledao poručnika, ovaj put blagonaklono, svestan da je taj mladić, iza čije se krutosti ...
20. 11. 2022.
Politika i istorija Katara: Minijaturna, svojeglava i superbogata svetska imperija
Katar je minidržava na Persijskom poluostrvu, ali sa veoma ambicioznom politikom i ekonomskim planovima. Nije preterano reći da je Katar svetsko čudo jer svojim uticajem mnogostruko prevazilazi svoju veličinu i često se nalazi rame uz rame s globalnim velesilama. Sve zahvaljujući gasu.
... treće po veličini na svetu, iza Rusije i Irana, i premašuju 870 triliona kubnih stopa. Ove rezerve ...
19. 11. 2022.
Igra naših života: Fudbal, konačno!
Kao dlan sa dve linije života, fudbal ima dve vremenske linije. Jedna počinje sa prvim neolitskim šuterom voća ili oblutaka. Traje hiljadama godina i tokom nje fudbal je hodao po ivicama noževa i provalija, češće ostrakovan i zaparložen nego slavljen. Ali preživeo je. Taman da se domogne druge trećine 19. veka i početka druge vremenske linije, na kojoj se i danas nalazi. A tada, spočetka tiho, kao da ne želi nikoga da prepadne, fudbal napokon dobija svoju toliko voljenu formu. Dobrodošao, dugo očekivani naš!
... postoji pretpostavka da je u pitanju tačdaun iza gol linije protivnika, sa strane samih golova ...
16. 11. 2022.
Igra naših života: Krv, suze i prvi fudbalski klub na svetu
Knapan? Ne zvuči poznato? Hurling? Niste čuli? Kampbol? Opet ništa... Zrikavci. Šteta, jer sve ovo su imena fudbala. Svi oni su njegovi preci i rođaci. Svi oni su njegova krv (imajući u vidu njihovu inherentnu nasilnost, ovo poslednje možete prihvatiti ne samo idiomatski, već i sasvim bukvalno).
... otkrivena je iza zida kraljičine odaje u stirlinškom zamku, koji je dekorisan četrdesetih godina 16 ...
14. 10. 2022.
Bočica cijanida za feldmaršala Romela: Samoubistvo po Hitlerovom naređenju
„Teško je umreti od ruke svog naroda. Hitler me optužuje za veleizdaju. Ali s obzirom na moje zasluge u Africi, pružena mi je prilika da se otrujem cijankalijumom i potom budem sahranjen sa svim vojnim počastima', rekao je nacistički feldmaršal Ervin Romel svom petnaestogodišnjem sinu Manfredu 14. oktobra 1944. „Dva generala su mi donela bočicu s otrovom. Fatalan je za tri sekunde. Ako prihvatim, nijedan od uobičajenih koraka protiv moje porodice neće biti preduzet, to jest protiv vas.'
... automobil brzo krenuo uzbrdo i nestao iza krivine. Kada se vozilo udaljilo, Aldinger i ja smo se okrenuli i ...
22. 02. 2022.
Latinska Amerika u srcu i oku Emira Kusturice: Dijego Maradona, Pepe Muhika, Pančo Vilja i Viva la revolución!
Ono što je u igri lopta, u drami razrešenje, a u istoriji svetla budućnost, u životu je neka opsesija. Reklo bi se da je Emir Kusturica čovek koji je opsednut filmom. Ali i njegovi junaci su sa svoje strane ljudi od misije. To, bez svake sumnje, važi i za dvojicu istaknutih Južnoamerikanaca o kojima je Kusturica skovao dokumentarne naslove i jednog Meksikanca o kome je pokušao da snimi igrani film. Sva trojica imaju ekstremne biografije. I sva trojica su revolucionari.
... ukupno trinaest godina iza rešetaka. Pepe se nadovezuje. „Bez mojih deset godina u samici, ne ...