Tolkač: Teško nam je da razumemo da kada ginu deca neko ne može da odluči na čiju stranu da stane

Volodimir Tolkač je, u intervju za RTS, objasnio da je Ukrajina zahvalna Srbiji na principijalnom stavu u UN i humanitarnoj pomoći koju pruža, ali i da prosečni Ukrajinac ne može da razume zašto Srbija ne može da se opredeli.

Vaša ambasada zahvalila je Srbiji što je u Generalnoj Skupštini UN glasala za rezoluciju kojom se osuđuje aneksija četiri ukrajinske oblasti od strane Rusije. Da li se Srbija dovoljno jasno odredila prema ratu?

Mi smo veoma zahvalni Srbiji za političku podršku koju nam je pružila glasanjem u UN. Međutim, to je princip koji je osnovni, koji predstavlja sve što je bitno za svetski poredak i jasan mi je stav Srbije, kao jedne od zemalja koja podržava mir i bezbednost celog sveta, da na taj način glasa. Bez obzira na to u koliko se teškoj situaciji nalazi Srbija izuzetno smo zahvalni. Međutim, to je principijelno pitanje jer je svima bitno da sačuvamo mir i poredak.

Ovo sam Vas pitala između ostalog zato što ste rekli da vam je teško da razumete poziciju Srbije. Mislim na uvođenje sankcija Rusiji.

Što se tiče tog pitanja i moje izjave, hajde da kažemo ovako - to nije samo moj stav, to je stav prosečnog Ukrajinca, zato što nam je teško da razumemo da kada ginu deca, kada ginu naši branioci, znamo da je više od 400 dece u ovom ratu poginulo, da je više od 1.300 ranjeno, da neko ne može da se odluči na čiju stranu da stane. I znamo da svi mi težimo međunarodnom poretku i kada govorimo o tom poretku, govorimo o poretku koji je nastao posle Drugog svetskog rata kada smo rekli da se to ne ponovi više nikada. Naravno, zahvalni smo za svu podršku koju dobijamo u političkom, ekonomskom i humanitarnom smislu, vojnom, pre svega od EU, SAD, Australije, ali s druge strane, hteli bismo da celokupna međunarodna zajednica vidi našu potrebu za podrškom.

Zbog čega mislite da vas narod Srbije, prosečan građanin Srbije, ne razume, takođe je prošao kroz bombardovanje, takođe su ginula deca...

Znamo da je Srbija 1999. prošla kroz bombardovanje, znamo da razume našu situaciju u tom smislu. Ali, da objasnimo to na ovaj način. Ukrajina je podržavala Srbiju od prvog dana bombardovanja. Postoje mnoge izjave Vrhovne rade Ukrajine, gde se govori o hitnom zaustavljanju bombardovanja Jugoslavije. Prva je bila 21. maja 1999. i takvih je bilo mnogo više nakon toga i mogu se naći na sajtu Vrhovne rade. Možemo reći i da naši vojnici učestvuju u mirovnim operacijama što se tiče Kosova i mi smo odani našem stavu po pitanju Kosova i u tom smislu želeli bismo da se Srbija opredelila.

Pretpostavljam da ste čuli primedbe na izjave ovog tipa - nije ni Kijev zabranjivao letove sa zapadnim zemljama koje su bombarodovale SRJ. Ukrajina nije uvela sankcije onima koji su je bombardovali?

Nisam spreman da odgovorim na ovo pitanje jer sam se te 1999. nalazio u drugom konfliktu. Moguće da Kijev nije uveo sankcije zapadnim zemljama, ali siguran sam da te sankcije nije niko tražio. Možda grešim, ogradiću se, ali mislim da se politička podrška pružala u svakom smislu Srbiji, bilateralno i na međunarodnom nivou. Mi smo uvek podržavali osnovne principe teritorijalnog intergriteta i suvereniteta Srbije.

Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova. Ovih dana čujemo glasove koji bi mogli da nagoveste drugačije postupke. Poslanik Ukrajine Aleksej Gončarenko u Savetu Evrope traži da vaša zemlja prizna Kosovo, rekao je da postoji podrška za to. Vaš kolega, ambasador Ukrajine u Tirani izjavio je takođe da će to pitanje biti razmotreno u nekom drugom trenutku, da će se doći do konsultacija sa stručnjacima. Da li je stav Kijeva čvrst?

Po pitanju teritorijalnog integriteta Srbije imamo jasan stav koji se nije menjao već određeno vreme i neće se menjati. Kada govorimo o tome da jedan politički delatnik, iako je član Vrhovne rade Ukrajine, priča o svom ličnom stavu po pitanju Kosova, to je jedno, to ne znači da je to stav cele Ukrajine, jer ne postoji nijedna izjava da je Ukrajina protiv teritorijalnog integriteta Srbije. Hajde da razgraničimo zvanične od nezvaničnih izjava. Znamo i da su u toku pregovori između Kosova i rukovodstva Srbije i, naravno, mi podržavamo te pregovore.

Koliko je ukrajinskih građana u Srbiji, da li ovde ostaju ili im je ovo samo usputna destinacija?

Danas u Republici Srbiji živi oko 5.000 Ukrajinaca koji su došli kao migranti, od njih je 800 dece, oko 1.000 je formiralo status privremene zaštite u Srbiji, deo Ukrajinaca živi u emigracionom centru u Vranju. Spomenuo bih da sam na inicijativu predsednika Vučića zajedno sa njim 3. juna posetio ovaj centar, gde smo se uverili da imaju sve što im je neophodno. Ove subote sam takođe bio sa njima, imaju sve zaista, deca idu u školu, jedino što bi bilo dobro je da ti ljudi koji su tamo nađu neki posao. Što se tiče posla, 400 radnih dozvola je izdato za ljude iz Ukrajine i to je primer dobre prakse u Srbiji, jer kada nemate nikakve prihode, onda je jako teško da živite. Iako su mnogi iznajmili stanove, mnogi žive kod rođaka, prijatelja, poznanika. Možemo spomenuti programe UN-a, UNHCR-a, Unicefa koji se odvijaju iz srpske donacije od tri miliona evra koju je dodelila premijerka Ana Brnabić u Poljskoj na konferenciji. Za taj novac su osmišljeni razni programi za izbeglice iz Ukrajine. Koristim ovu priliku da zahvalim Srbiji na svoj humanitarnoj pomoći koju nam pruža.

Kako u ovim uslovima izgleda ekonomska saradnja dve zemlje, naročito od početka rata?

Pre početka rata, ekonomska saradnja se povećavala, postojala je tendencija da se stalno nešto dešava. Danas zbog rata, nažalost, nije tako. Imamo razne probleme. Recimo da bismo jako voleli da ponovo pokrenemo pitanje potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini što bi dosta olakšalo saradnju. Znamo da između EU i Ukrajine sada nema carina. Mi smo predložili srpskoj strani da se ovi pregovori nastave, i trenutno očekujemo odgovor. Čekali smo formiranje Vlade, bez Vlade ne može da se odluči, ali mislim da bi potpisivanje tog sporazuma bilo od ključne važnosti za obe strane.

Šta građani Srbije treba da znaju o situaciji u vašoj zemlji? Kakvu zimu čeka Ukrajina, kakvu bi volela da sačeka?

Znate, jutros me zvala ćerka koja živi u Kijevu, i rekla da Kijev ponovo masovno bombarduju raketama i iranskim "šahidama" koje je Rusija kupila. To je još jedan od dokaza da se Ukrajina nalazi pod stalnim pretnjama od bombardovanja. A najgore od svega što se bombarduju mirni gradovi i civilno stanovništvo i ruši se infrastruktrura. I sve to pred početak zime, i to nam govori da će zima biti teška i hladna. A zašto - zato što se između ostalog bombarduju i termoelektrane koje obezbeđuju toplotu svakom domu. Dakle, sve što se dešava predstavlja uništenje čitavog ukrajinskog naroda. A ukrajinski narod, kao deo Evrope, ne može se izdvojiti, jer to predstavlja pretnju za samu Evropu, jer se svi mi nalazimo takoreći u istom sosu. Ako je loše Ukrajini, loše je i Evropi, jer Ruska Federacija pokušava da uništi sve kao da nije deo Evrope. Ali, siguran sam da ćemo izdržati jer imamo želju pre svega da preživimo i živimo u slobodnoj, suverenoj Ukrajini.