Godina rata i godina izbeglištva

Neizvesnost su zamenili sigurnošću. Ukrajinci, koji su u Centru za azil u Vranju, sećaju se početka sukoba. Nerado gledaju ratne scene, razrušenu infrastrukturu. U kontaktu su sa članovima porodice koji su ostali u domovini.

"Moja tetka je još uvek tamo. Ja sam ovde sa decom i majkom. Za sada ne planiramo da se vratimo, ali bih volela da se što pre završi rat. Zadovoljna sam ovde, dobri su uslovi, odlična je škola", kaže Evgenija Turk iz Harkova.

"Odlično smo primljeni ovde. Policija nam je pomogla da dođemo do centra. Sviđa mi se i hrana. Jedino imam želju da radim, ali još uvek čekam dokumenta. U Ukrajini mi je porodica. U kontaktu smo, oni su dobro", navodi Vitalij Pristanskov iz Črnovca.

Iz Ukrajine je prošlog februara došao i Janoš Kerekeš, koji je rodom iz Pančeva. U Vranju je 10 meseci sa suprugom, koja je iz Ukrajine, i dvoje dece. Najstariji sin je još uvek u Užgorodu.

"Dugo godina sam živeo u Ukrajini. Ovaj rat nas je naterao da se ponovo vratim u svoju zemlju i to mi nije žao što sam u svojoj državi, što sam sa svojom porodicom. Tamo nemamo gde da se vratimo i ono što smo imali izgubili smo. Tako da nema smisla da se vraćamo. Deca mi idu ovde u školu", ističe Janoš Kerekeš.

Većina stanovnika Centra je više meseci tu. Deca idu u školu, imaju ustaljene aktivnosti, odrasli žele i da rade.

"Odlični uslovi što se tiče njihovog smeštaja. Naravno, oni ljudi ne mogu da budu zadovoljni kada su toliko daleko od svojih kuća, ali mi se trudimo da im, koliko god je to moguće, olakšamo boravak ovde. Konstantno imamo neke radionice za decu i odrasle, IT kutak", objašnjava Slobodan Savović iz Komesarijata za izbeglice i migracije.

Komesarijat za izbeglice i migracije pomaže i Ukrajincima na privatnim adresama. Gotovo četiri i po hiljade porodica dobilo je pakete hrane, 1200 Ukrajinaca dobilo je privremenu zaštitu.