NS prsten - odgovor na globalno zagrevanje

Poljoprivrednik Dario Idvorean iz sela Jankov Most kod Zrenjanina obrađuje 110 jutara zemlje. Zbog suše, prazna mu je kotarka za kukuruz. Pošto nema navodnjavanja na njivama, borbu protiv suše vodiće tako što će probati više načina rada.

"Možemo da probamo sa ranijom setvom i sa plodoredom i sa čistim njivama. Rane sorte", kaže Dario Idvorean.

Kada se ne poklope svojstva hibrida i vremenske prilike i mali procenti donose velike štete.

"Imamo smanjenje prinosa za tri posto, ne daj bože za pet posto. To je jako velika cifra u smislu konačnog prihoda koji možemo da ostvarimo u proizvodnji kukuruza. I tehnološkim rešenjima, ali i sortimentom mi pokušavamo da ublažimo ove klimatske ekstreme", smatra Goran Bekavac iz Odeljenja za kukuruz.

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada žele da pomognu svima u lancu proizvodnje - kako da rade za prinos, kvalitet i tržište.

"Proizvede se deset tona kukuruza, ali taj kukuruz stoka neće da jede. Pa onda zovu i pitaju u čemu je problem. Problem je u hemijskom sastavu. Tako da uvek treba voditi računa za koju namenu se taj hibrid gaji", objašnjava Dragana Latković iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Među retkima u Evropi imamo uljanu repicu koja se seje u proleće, pa se izbegava suša tokom nicanja.

"Evropa je "gladna" biljnih proteina. Kada se raspisuju projekti, sada se uljana repica, suncokret i još neke biljne vrste, sve one koje imaju preko 15 odsto proteina, one se sad vode kao uljano-proteinske biljne vrste. I na taj aspekt sadržaja proteina jako se gleda", kaže Vladimir Miklič iz Odeljenja za uljane kulture.

U protekloj deceniji suša je prisutna skoro svake druge godine. U dve izrazito sušne sezone šteta se procenjuje na više od 5 milijardi dolara.