Anđelina Trifić - trstenička heroina

Anđelinina ćerka devetogodišnja Anita svoju mamu opisuje kao dobru, lepu i osobu sa invaliditetom.

"Za Novu godinu sam joj poželela da bude srećna i da je više ne boli ruka", kaže Anita Trifić.

"Želja je da budemo zdravi i srećni. To je ono najbitnije, a sve ostalo nekako dođe na svoje. Nešto je i do nas, nešto i do našeg truda, zalaganja i ostalo. Želim da bude puno ljubavi. Da imamo nekako više vremena za porodicu, da smo nekako više na okupu", ističe Anđelina Trifić.

Iako bez stalnog zaposlenja, Anđelina neumorno radi. Pre pet godina inicirala je pokretanje Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom, okupivši tridesetak članova.

"Motiv mi je bio nedovoljna uključenost osoba sa invaliditetom u društvene tokove, nedostatak nekog međusobnog zajedničkog druženja, tako da je to ono što me je pokrenulo", objašnjava Anđelina Trifić.

"Ona je jako borbena, bori se za udruženje tako da smo svi zadovoljni sa njom, gledamo je kao sestru. Ja sam u udruženju od osnivanja. Jako mi puno znači da nisam uvek izolovan tako da sam jako srećan", kaže Nikola Madžarević iz Trstenika.

Centar koji vodi u Trsteniku organizovao je brojne sportske aktivnosti, tribine, ulične akcije, predavanja, kreativno - inkluzivne radionice.

"Gledajući Anđu koliko je ona aktivna u svim dešavanjima i u gradu i obzirom da je majka troje dece, ja nikada ne bih rekla da ona ima bilo kakvu smetnju. Ona je jednostavno sve to onako ostavila po strani i hrabrim koracima ide napred", kaže edukatorka Vesna Jevtić.

Za Anđelinu predaja nikad nije bila opcija, što svedoči i učešće na četiri polumaratona. Od diplome ekonomskog fakulteta dele je dva ispita , a do tog cilja će, veruje, dogodine stići, dajući najbolji primer Aniti, Bogdanu i Emi.