Kako sačuvati šafranjiku

Radnici javnog preduzeća „Palić-Ludaš" godinama sprovode monitoring i mere za opstanak jedinstvenog cveća.

U našoj zemlji, samo na prostoru Subotičko-horgoške peščare, raste biljka karakterističnih ljubičastih cvetova. Radnici „Palić Ludaš-a" u proleće broje primerke ove endemske vrste, a u jesen i zimu sređuju staništa šafranjike.

"Rezultati su jako dobri. Uočili smo da se, posle dvadeset godina, populacija uvećala na oko 100.000 jedinki. Kada pogledamo sam start 2003. godine, tada je bilo samo dve, tri hiljade jedinki", kaže Sandra Čokić Reh, rukovodilac sektora zaštite prirode u JP "Palić Ludaš".

Stručnjaci iz pograničnih regiona Srbije i Mađarske redovno obilaze staništa šafranjike sa obe strane granice i razmenjuju iskustva.

"Šafranjika je strogo zaštićena vrsta i u Mađarskoj, a genetska istraživanja pokazuju da su biljke identične sa obe strane granice. Zato je važno da sarađujemo, jer imamo slične probleme sa urbanizacijom, klimatskim promenama, smanjenjem staništa šafranjike", objašnjava Đerđ Krnač iz mađarskog Nacionalnalnog parka Kiškunšag.

„Zahvalni smo i Univerzitetu u Segedinu, jer su nam se priključili studenti i doktoranti i zajedno sa nama čiste teren", ističe Marta Dobo, direktorka JP "Palić-Ludaš".

Neodgovorni izletnici beru i prodaju šafranjiku na pijacama, što je zakonom zabranjeno i kažnjivo.

"Mi koji se bavimo zaštitom prirode ne vidimo razlog zašto bi to neko brao i uzimao, s obzirom da šafranjika ima svoje mesto u prirodi i tamo su lepe. Ono što mogu ljudi da rade je da uživaju u lepoti i estetski doživljaj je nešto što je primarno", dodaje Sandra Čokić Reh. 

Stručnjaci poručuju da je očuvanje autohtonih biljnih i životinjskih vrsta na prirodnim staništima važno za biodiverzitet, jer svako narušavanje stabilnosti prirodnih eko-sistema dođe na naplatu ljudskoj populaciji kroz nove pandemije.