Kako o kraljevačkoj deponiji brine Gojko Vučićević?

Ako ste ikada požalili da vam je posao težak, da su vam uslovi rada nepodnošljivi, priča o Gojku Vučićeviću iz Kraljeva većinu će dematovati. Bagerista je gradske "Čistoće", radno mesto mu je deponija.

Kako je raditi u dimu, smradu i gasovima znaju samo Gojkova pluća.

"Ne može pod maskom u kabini ceo dan. Najgore je ujutru kada isparava...", kaže Gojko Vučićević, bagerista JP "Čistoća" Kraljevo.

U jednom danu ovde se izruči oko 150 tona smeća. Nikada se ne zna kada može da se obruši, da bukne plamen. I to nisu jedine opasnosti.

"Najteže mi je da o njima brinem, da ne podlete pod točkove", dodaje Gojko.

Gojko sanira i ravnja otpad već 12 godina, šest dana u nedelji. Bez dana je bolovanja i jedini koji se na ovom mestu zadržao duže od godine.

"Nema para kojima može da se plati ovo ovde. Radi čovek u zarazi, u prašini, ali šta ću - tu sam, gde sam", navodi Gojko.

Gojko nema ni benificirani radni staž, ali kaže, šta je tu je! - da svakoga dana ne izravnja otpad, grad bi preplavilo smeće: "Svi me znaju kao Gojko sa deponije...", kaže uz smeh.

Dodaje: "Kad dođem kući, ja se malo doteram, obučem, i niko ne zna da sam bio na deponiji."

Ovaj četrdesetsedmogodišnji radnik gradske Čistoće produžio je vek kraljevačke deponije bar šest godina. Ne zna koliko će moći još dugo da izdrži, i on i građani - Kraljevčani kojima je deponija u komšiluku, već 40 godina.