Korak po korak do Ognjenovog koraka

Desetogodišnji Ognjen Stojanović iz Bratmilovca kod Leskovca boluje od spinalne mišićne atrofije. Uz lek koji je počeo da prima pre tri i po godine, neophodna mu je i fizikalna terapija, koju dobija u Nišu. Međutim, njegovim roditeljima je za to neophodno tri stotine hiljada dinara mesečno, a podrška humanitarnih organizacija često nije dovoljna.

Osmeh ne silazi sa njegovog lica kao da se na posrnula pleća nije nalegao teret bolesti i borbe. Zadivljuju snaga i zrelost desetogodišnjeg Ognjena Stojanovića. Kažu da je veliki borac, on to potvrđuje i dodaje da sve može da izdrži.

Dijagnozu mišićna spinalna atrofija dobio je sa dve godine. Prvu dozu leka spinraza tek sa šest i po, posle uporne borbe roditelja dece sa ovom bolešću. Pred njim je šesnaest terapija, ali istovrememno krenula je i dugotrajna rehabilitacija. Svakoga dana po četiri sata provodi na fizikalnoj terapiji u niškoj privatnoj klinici.

„Mnogo se umorim, baš mnogo. Sada mogu sam da ustanem, mogu sada kad hodam da pomeram sam noge, sad mogu da dignem ruku pre nisam mogao", zadovoljan je Ognjen.

Četvoročlana porodica Stojanović živi od jedne radničke plate. U borbi za Ognjenov samostalni korak pomaže im fondacija „Budi human" ali svakog prvog u mesecu nameće se pitanje - hoće li uspeti da sakupe 300.000 dinara. I gotovo sva neophodna pomagala moraju da kupe.

„Kolica smo platili 186.000 dinara, jedino što Zavod pokriva to je mider koji nosi za kičmu, a ostalo sve mi kupujemo. Gorivo i ne računam s obzirom na ove druge velike cifre, gorivo je sitno. Bitno je samo da se napredak primećuje? Da napredak se jako primećuje. Ognjen nije mogao da stoji, sada stoji uz pomoć vertikalizatora", objašnjava Marijana Stojanović, Ognjenova mama.

Za Ognjena kreće period bez predaha. Popodne vežbe, prepodne škola. Spreman je da iznova ređa petice. Uželeo se i divnih drugara.

„Kad završimo školu oni mi pomognu da ubacim, da stave na kolica", dodaje Ognjen.

Samo što se do škole stiže sa mukom. Zavučena, uska, neuređena ulica u Bratmilovcu puna je rupa. Izdržaće ova majka hrabrost sve, ali je pomoć mesne zajednice i lokalne samouprave za rešavanje bar ovog problema dobrodošla.