Ko su mladi ljubičevski višebojci?

Dušan Janković iz Požarevca već kao dečak voleo je konje i želeo da postane policajac kada odraste. Od voltižera, preko reprezentacije endjuransa i Ljubičevskog višeboja postao je pripadnik konjičke čete u policiji i objedinio svoja dva sna.

„Višeboj je još uvek na prvom mestu jer je to zadržalo moju ljubav prema konjima i konjičkom sportu, ali nije bitan ni višeboj ni prepone tu mora da postoji ljubav sa životinjom, taj spoj", kaže Dušan Janković, policajac i višebojac.

Sličan put je imao i njegov kolega Nenad Anđelić, koji je ostao zasenjen konjičkom četom kada ih je prvi put kao dečak video u Knez Mihajlovoj, a već sa šesnaest godina se nadmetao u Ljubičevskom višeboju.

„Ne smatram da mi je to posao već iskreno zadovoljstvo i ljubav", ističe Nenad Anđelić, policajac i višebojac. Na pitanje da li to znači da je ostvario svoje snove, odgovara: "Tako nekako. Još samo bar jedna titula da se osvoji".

U konjičku četu policije rado primaju višebojce, ali i trener višebojaca uviđa prednosti redovnog jahanja na poslu.

„Više doprinosi višeboj konjici jer imamo spremnog čoveka koji je već zavoleo rad sa konjima tako da je njegovom nadređenom lak zadatak", navodi Milan Milošević, komandir konjičke čete policije.

„Pre nego što su otišli u policiju bili su dosta dobri, ali sada su sazreli kao jahači, kao ljudi, kompletna zrela ličnost koja ne može da napravi amatersku grešku", kaže Rade Milovanović, trener višebojaca.

Iako je to danas retkost, Višebojci i policajci mogu da budu samo oni koji ne znaju za strah i koji će ljude i konje štititi više nego sebe. Možda baš taj spoj iznedri novog viteza Ljubičeva.