Pirot: Čuvari tradicije tkanja

Tradicija se najbolje čuva tako što se znanje prenosi mladima. Zato su u gradskoj galeriji srednjoškolcima pružili mogućnost da kreiraju sopstveni ćilim sa originalnim šarama.

"Mi smo nove generacije koje mogu nešto drugačije da osmisle, drugačije razmišljamo, drugačije gledamo na sve to i stvarno smatram da sve to treba da se očuva", kaže Nađa Vasov, polaznica radioinice.

"Deca uče mnogo toga o kompoziciji, o ornamentici o tom tradicionalnom načinu tkanja i o samim tkačkim kompozicijama", navodi Vladimir Dončev, akademski slikar.

U susednoj prostoriji škola tkanja, gde svako, bez obzira na uzrast, može da otkriva tajne stvaranja pirotskog ćilima.

"Potičem iz ćilimarske porodice, moja mama je bila tkalja, time nas je hranila. Sada sa godinama to me vuče da naučim da mogu da prenesem sledećim generacijama", ističe Zorica Delčev, polaznica škole tkanja.

"U proseku za godinu dana može solidno da se nauči i postavljanje razboja i poneka šara i da rade u paru", kaže Slavica Jovanović, instruktor tkanja.

A to je važno jer je u Pirotu za protekli vek broj ćilimarki sa nekoliko hiljada, smanjen na desetak.

"Zato su bitne i radionice i škole tkanja da što veći broj mladih krene da izučava ovaj zanat kako bi postojala neka budućnost u izradi pirotskog ćilima", objašnjava Radmila Vlatković, istoričarka umetnosti.

"Ja se nadam da će oni iskoristiti priliku da malo usavrše svoje znanje da možda postanu produktivniji i da posle nastavimo zajedno da radimo jer sigurno ima dosta mogućnosti da se pirotski ćilim plasira i dalje s obzirom da mnoge diplomate, ministarstva i mnogi ambasadori žele to da kupe", smatra Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota.

Pirotsko ćilimarstvo jedan je od najvažnijih kandidata Srbije za upis na Uneskovu listu svetske nematerijalne kulturne baštine. Time se Država i grad Pirot obavezuju da sačuvaju ovu jedinstvenu rukotvorinu.