U Gornjoj Lokošnici pre paprika crvene se trešnje

Trešnja traži poseban kvalitet zemlje i klimu pa se na jugu ovom kulturom bave samo najistrajniji. Jovan Stevanović iz Gornje Lokošnice najveći je proizvođač u leskovačkom kraju, pod trešnjom ima hektar i po. Uprkos lošoj godini od ovog voća ne odustaje.

U selu čuvenom po začinskoj paprici i belom luku, porodica Stevanović, pre 15 godina, odlučila se za trešnju. Krupne su i sočne, ali krošnje bi mogle da budu i crvenije. Loši vremenski uslovi umanjili su rod.

"Kako nemam uslovi da mu dam vodu onda dobar je prinos", kaže Jovan Stevanović, proizvođač trešanja iz Gornje Lokošnice i dodaje da bi bilo sve popravile padavine: "Izvanredno bi bilo, izvanredno, majska kiša za nas mnogo znači."

Na martovske mrazeve, aprilske padavine i majsku sušu naslonilo se poskupljenje proizvodnje i ograničeno tržište. A cena trešnje sve niža.

"U subotu sam od 300 dinara počeo, u nedelju 170-180, 130-140 juče, danas ću da vidim", kaže Jovan Stevanović naglašavajući da se proizvodnja sa cenom od 100 dinara ne isplati: "Nikako. Mene košta berač 30-40 dinara."

I to je novi problem. Uprkos dnevnoj zaradi od oko 2500 dinara, obezbeđenom prevozu i dva obroka radnika nema. U trešnjiku od hektar i po samo dva.

"Radimo mi od početka maja, pa celo leto do u jesen kad se bere paprika", kaže radnica Slavica Vučković.

Trešnje će ipak biti obrane jer ovo je porodični posao. Iako je ispitni rok na pomolu dvadesetdvogodišnji Stefan sa ocem je po ceo dan u trešnjiku.

"Fakultet je prioritet, a poljoprivreda u slobodnom vremu pomažem svojim roditeljima i radnicima kad god imam vremena idem i pomažem", navodi Jovanov sin Stefan Stevanović.

Trešnja traži proplanke, specifično zemljište i upornost. Zato je pod njom u leskovačkom kraju tek stotinak hektara. Ova crvenica sa kamenjem je idealna. Upkos svemu Jovan ne odustaje. Kaže ne daju koreni i potomci vezani za zemlju.