Ужице: Шта је Ужицу значила титула престонице културе

Почело је доласком воза из Чачка, поздравима и обећањима,телевизијским преносом и промоцијом водича. Еру културе обележили су концерти, књижевне вечери, изложбе, подсећање на знамените суграђане.

Основно полазиште била је светлост којим су град обасјали прва хидроцентрала по Теслиним принципима и прва књига штампана на тлу данашње Србије-Рујанско четворојеванђеље.

“Ми смо, поред Народне библиотелке Србије и Института за страни језик САНУ били издавач новог, репрезентативнијег издања у боји које је рађено на основу целовитог прашког примерка”, наводи Душица Мурић директорка Народне библиотеке Ужице.

Библиотека је добила и лабораторију за конзервацију и рестаурацију старих књига, а у музеју се спрема нова стална поставка - “Наслеђе - путовање које траје”.

“Поставка је замишљена као спој неког класичног и модерног приступа и на њој се презентују експонати из области археологије, етнологије, затим историје, историје уметности, дакле из наших збирки”, наводи Славица Стефановић директорка Народног музеја Ужице.

Градски културни центар потпуно је променио изглед.

“Ми смо сада добили овом реконструкцијом потпуно нове капацитете, поред ове велике сале имамо ту и омладински клуб, имамо простор студија, решени су велики проблеми”, каже Филип Баралић-директор Градског културног центра.

У Водичу је и оно што још није урађено-од дечјег културног центра и галерије керамике, до обнављања родне куће првог ужичког академског сликара Михаила Миловановића и динарско-рибарског насеља у Мокрој Гори.

Постаменти за бисте неким знаменитим Ужичанима су ту, на бисте се чека. Чека се и легат академика, књижевника Љубомира Симовића на чије дело су Ужичане подсетили позоришна представа „Путујуће позориште Шопаловић" и изложба „Читање слика".