Planinski božur, ugrožena vrsta kod nas

Zaljubljenici u prirodu iz Ćuprije, Paraćina, Zaječara i Jagodine, 12. put na obroncima Kučajskih planina, učestvuju u manifestaciji "Božurima u pohode". Nedaleko od Krivog Vira nalazi se najveće stanište divljeg božura, koji je u našoj zemlji ugrožena vrsta.

Na samo nekoliko stotina metara od izlaska iz sela, uz uzan planinski put, grmovi rascvetalog divljeg božura. Legenda kaže da su ih na obronke Južnog Kučaja doneli kosovski junaci, posle boja. Vatreno crvene latice u hrastovoj šumi nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Paraćinka Vera Jović je dugogodišnja učesnica:" Prelepo, divna akcija i uvek se rado odazovem," raduje se ona.

Jablaničanin Žikica Milosavljević se seća: "Nekad su bile bačije, stoka, pa se brali božuri, pravili se venčići za Đurđevdan. To je bilo lepo, kad sam ja bio mali."
Ljubitelj prirode, Bojan Stanković iz Jagodine, prvi put je na ovoj manifestaciji. " Sa ovim ljudima koji poznaju prirodu i biljke, naučili smo nešto od njih, što je super," kaže on.

Visoko u hrastovoj šumi, gde su ranijih godina učesnici nailazili na livade procvetalog božura, sada tek pupoljci. Dragan Kokić, vodič, objašvada da je uzrok-geografija! " Na 700 metara nadmorske visine su i nisu mogli da procvetaju, ovde malo niže, nekih 100 metara, oni su procvetali," ukazuje Dragan.

Da je cvetanje okasnilo, potvrđuje i Anđela Risantijević iz Zaječara, ali ceni da je pravo zadovoljstvo ono što su na putu videli.

Oni koji su pre 12 godina krenuli božurima u pohode i danas se, uprkos godinama, rado penju na planinu, ističući da ugrožene vrste treba čuvati. Među njima je i Ružica Didić iz Paraćina." Nijedan cvet nisam ubrala i neću da uberem nijedan, sve što imam više, ja donesem u planinu i posadim, da ima, ostane za naše mlađe," poručuje ona.

Planinski božur karakterističan je po tome što, za razliku od baštenskog, ima mnogo manji broj latica. Na teritoriji Krivog Vira kažu da ima negde oko 2.000 jedinki, zaštićena je vrsta i zabranjeno je njegovo branje. ovica Janjić, kaktusar iz Ćuprije, objašnjava : "Na ovom području, procena je da Kosovskog božura ima na 400 hektara. Na našu sreću tu raste još jedan vrlo redak božur u Srbiji, tzv, maskula, malo ga ima."

Zbog prekomernog branja, mnoga prirodna staništa božura su ugrožena. Ljubitelji prirode zato apeluju da grmove božura valja sačuvati, kako bi uživali tokom pohoda i narednih godina.