Leskovački mališani u muzeju uče o uskršnjim običajima

Uskršnje jutro 1922. godine. Na okupu u svečanoj odeći porodica Stojanović pred odlazak u crkvu. Sa pogledom uprtim u stare,praznične, porodične fotografije leskovački mališani pažljivo i sa zadovoljstvom slušaju priče kako se nekada praznovao Uskrs.

"Tad se oblači nova garderoba, nova haljinica, pa se lepe mašne stavljaju, pa nam daju jaja", kaže Slađana Ranđelović iz Leskovca.

Nekada su se crvena uskršnja jaja davala muškoj deci, a devojčicama žuta. Prvo jaje ofarbano crvenom bojom, veruje se da čuva kuću i porodicu i donosi blagostanje. U okolini Leskovca ga nazivaju i "izmamak" i daje se stoci na Đurđevdan.

"Takođe su žene pravile posebne hlebne kolačiće, kravajčiće sa jajetom u sredini. Sad manji su se davali deci a veći su se nosili kumovima, a danas se kumovima nosi torta za Uskrs", objašnjava Milena Jovanović,etnolog-antropolog.

Kreativna, maštovita, zanimljiva radionica. Ukrašavanje jaja i pravljenje uskršnjih venčića, običaj je kome se najviše raduju.

"Ovde sam naučio da jaja mogu da se farbaju sa lukovinom, maslačkom, cveklom, koprivom", kaže jedan dečak.

Trenuci za užitak i pamćenje. Druženje, zajedništvo, radost, ljubav, sreća, simboli su praznika koji ima posebnu duhovnu vrednost.

"Ovo je pravi način da deca nauče o svojoj tradiciji, da je poštuju, sačuvaju i da je oni kasnije prenose", smatra Aleksandra Stojanović Stanković, pedagog Narodnog muzeja Leskovac.

Sve do velikog četvrtka kada po tradiciji leskovačke domaćice farbaju uskršnja jaja, u gradskoj kući Narodnog muzeja smenjivaće se grupe predškolaca i mlađih osnovaca.