Šta nedostaje da bi Valjevo bilo pristupačan grad

Valjevke Jelena i Marija Šofranac, kad krenu u šetnju, planiraju stazu kojom će ići. Imaju iskustva sa arhitektonskim preprekama, pa su učestvovale u istraživanju Evropskog pokreta u Valjevu o pristupačnosti grada.

"Po meni bi trebalo bar uže gradsko jezgro da bude prilagođeno, da prodavnice budu prilagođene i starima i mladima i da ima što više biciklističkih staza i da su ti javni objekti, koji žive od turizma što pristupačniji", smatra Marija Šofranac iz Valjeva.

Valjevci bi želeli da ima više parkova. Biciklističke staze ne postoje. Čak ni sve ustanove nemaju potrebne rampe. U najužem centru nisu uklonjena parking mesta na uskim trotoarima. Automobilima se ulazi i u zone za pešake.

"Dosta automobila ima, prosto, po trotoaru i onda je tu najveći problem, generalno. A što se tiče barijera i tih ivičnjaka, tu mogu reći da se radi polako", kaže jedna Valjevka.

Pristupačno okruženje grad čini udobnim za žitelje i turiste. Evropski pokret u Valjevu predao je Gradkoj upravi inicijativu da se izradi Lokalni akcioni plan pristupačnosti, koji bi važio pet godina.

"Svi se slažu da Valjevo treba da unapredi pristupačnost. Da treba više prostora za pešake da bude, da treba više zelenih površina, ali ono što je zajednički zahtev svih, to su automobili, automobili. Dakle, svi se slažu da su valjevske ulice, valjevski trotoari pritisnuti automobilima", navodi Vladimir Pantić iz Evropskog pokreta Valjevo.

Malo je dobrih primera pristupačnosti u Valjevu, mada polovinu stanovnika čine stariji od 65 godina, osobe sa invaliditetom i roditelji sa malom decom. Na njenom poboljšanju trebalo bi raditi planski i ne stvarati nove prepreke.