Sa kojim problemima se susreću porodice autističnih osoba

Bez predaje, borba svakog dana. Tako izgleda život roditelja dece sa autizmom. Kraljevčanka Vesna Bulatović kaže da je njena ćerka progovorila i razvijala se kao i njeni vršnjaci. Ali pred drugi rođendan primetila je promene u ponašanju.

"Šok je kada dobijete dijagnozu na papiru. Zato što je to stanje koje dete ima do kraja života i u stvari ta nemoć roditelja da ne može da pomognete sopstvenom detetu", kaže Vesna Bulatović, majka osmogodišnje devojčice.

Školska deca u Kraljevu mogu da dobiju ličnog pratioca i to je jedina pomoć koju koju je za sada osobama sa autizmom pružila lokalna samouprava. Krajem prošle godine otvoren je dnevni centar, ali za sada nema sredstava da se plate zaposleni. Kraljevačko udruženje roditelja nada se da će u prvom periodu novac za to doći iz donacija. Kao što dolazi za angažovanje defektologa koji deci mogu najviše da pomognu u prvim godinama života.

"Nažalost u Kraljevu trenutno, u Zdravstvenom centru ne postoji zapošljen defektolog tako da su roditelji prepušteni ili na ovaj deo koji pokriva udruženje ili su prepušteni sami sebi da u privatnoj režiji plaćaju taj tretman defektologa", navodi Ivan Maričić, predsednik Udruženja „Autizam Kraljevo".
Značilo bi roditeljima u Kraljevu, ali i u mnogim drugim gradovima, da imaju asistenta u porodici koji bi im pomagao kada deca završe školu. Jer kada roditelji ostare javi se njihov najveći strah - šta e biti sa decom kada njih ne bude. Taj strah manji je u Šapcu i Novom Sadu, koji su među gradovima koji imaju najviše servisa podrške.

"Škola Milan Petrović nam je ponudila rešenje koje se zove socijalna usluga stanovanja uz podršku. To doslovce znači da se naša deca polako navikavaju da žive u jednoj drugoj kući, na jednom drugom mestu. A to takođe znači da se neće ostvariti naš najveći strah, a to je da će deca završiti jednom u nekoj instituciji", kaže Mirjana Radovanović iz Udruženja roditelja „Prizma autizma" u Novom Sadu.

"Još mnogo toga je pred nama. Svakako donošenje nacionalne strategije za osobe sa autizmom, znači da se vidi koliko osoba stvarno ima kako bismo mogli da im pomognemo, Zatim razvijanje daljih oblika servisa podrške, asistencija prilikom zapošljavanja i njihovo zbrinjavanje, odnosno socijalizacija", navodi Vesna Pavlović, predsednica Udruženja za pomoć osobama sa autizmom u Šapcu.

Manje bi brinuli i kada bi okruženje bolje prihvatilo osobe sa smetnjama u razvoju. Upravo tim putem su krenuli čačanski srednjoškolci družeći se sa đacima škole "1. novembar".

"Mislim da je njima teže da se prilagode nama, nego što je nama da se prilagodimo njima. I opet treba da imamo neko znanje i neke informacije o njihovom stanju", smatra Mia Mijailović, učenica 1. razreda Gimnazije u Čačaku.

Aprilski perfromansi i služe tome, ali i da se još jednom nadležnima stavi do znanja da vreme za rešavanje problema zbrinjavanja odraslih
osoba sa autizmom ističe.