Зборови грађана - правна моћ

У Статутима локалних заједница, међу првим члановима, предвиђено је да, у складу са Уставом и законом, грађани учествују у остваривању локалне самоуправе путем грађанске инцијативе, збора грађана, референдума и других облика учешћа грађана. Професор Милош Прица каже и да стандард демократског друштва подразумева ненасилно, аргументовано и уљудно поступање.

Милош Прица професор Правног факултета у Нишу, каже. "А на основу искустава развијених европских правних поредака, зборови грађана имају два важна значења, две функције. Прво, омогућавају повезивање бирача и њихових изабраних представника, имајући у виду да су представници јавне власти дужни да оправдају поверење које су од грађана добили, и друго, приликом решавања питања у јавном интересу, добро је пружити прилику заинтересованим субјектима да заузму аргументоване ставове, који ће допринети решавању тих питања у јавном интересу."

Законом о локалној самоправи, збор грађана је институција као облик непосредног учешћа грађана у разматрању и решавању питања у локалном јавном интересу.

Милош Прица, професор Правног факултета у Нишу, додаје: "Важно је нагласити да зборови грађана немају овлашћење да доносе правно обавезујућу одлуке, нити одлуке које су непосредно извршиве. Њихово је овлашћење да утврђују предлоге и упућују захтеве надлежним органима локалне самоуправе."

Ужичанин Секула Новаковић, објавио је око тридесет стручних књига, тумачећи законску регулативу и кроз практичне примере. Уз приручнике за државне органе, посебно се бави радним правом. Тако се бавио и правном регулативом зборова грађана у време самоуправљања, када су колективи имали неколико хиљада запослених.

Мр Секула Новаковић, правник из Ужица, објашњава. "Ја сам заиста мислио да је тај систем најбољи и најлепши на свету. Знате, у самоуправљају сами радници, радни људи, сами доносе одлуке. Међутим, касније сам имао прилике да се уверим да то баш и није све тако. Није то функционисало у целини онако како је наведено у прописима, знате."

Ипак, он каже да су се најзначајније одлуке доносиле на референдуму, и додаје. "Није се могла донети без подршке зборова радника. Некад се тражило да буду сагласни сви зборови, некад већина. Али, углавном без јавне расправе, која се спроводила по деловима, где су одређени људи објашњавали свако питање о коме се одлучује на референдуму, није се могло догодити да то буде без става људи."

У Статутима локалних заједница, у складу са важећим прописима, јасно је дефинисан начин деловања грађана када су у питању иницијативе, збор и референдум.

Милош Прица, професор Правног факултета у Нишу, наводи: "Дакле, ко сазива, како се одржавају, како се доносе одлуке на зборовима грађана? И у том смислу, по правилу, то може да буде председник Скупштине, градске општине, може да буде савет Месне заједнице."

У статутима локалних заједница предвиђено је и да збор може сазвати најмање пет посто бирача, на основу последњег решења о бирачком списку. Општинска управа има обавезу да пружи помоћ у сазивању и одржавању збора, али у складу са прописаном процедуром.

Професор Прица објашњава: "Зборови грађана ван система локалне самоуправе јесу један облик удруживања, али то ни у ком случају нема основа у Закону о локалној самоуправи. Дакле, облик удруживања и испољавања изражавања ставова и мишљења у складу са Уставом гарантованим слободама."

Предлози и захтеви који се, према предвиђеним прописима, упуте путем иницијативе или збора нису обавезујући за надлежне. Међутим, локална самоуправа има обавезу да их у року од 60 дана озбиљно разматра, сагледа и достави аргументоване одговоре грађанима.