Годишњица бомбардовања

Прва сирена за ваздушну опасност огласила се у 19 сати и 41 минут. Неколико минута касније пала је и прва бомба - у близини Приштине. Уследило је бомбардовање аеродрома у Лађевцима. Мета Нато алијансе била су и друга места у Kраљеву. Витановчани не заборављају 30. април, када је пројектил пао у близини аутобуса, пуног путника. Повређено је деветоро људи, четворо теже. Седмогодишњој девојчици ампутирана је нога. Већу несрећу спречио је шлепер пун блокова, који се мимоилазио са аутобусом и заклонио његов највећи део.

Драгиша Стевановић, из Витановца код Kраљева, сећа се: "Преко аутобуса је то пало. То из велике висине, овако доле. Десила се експлозија, урнебес, вриска. Народ из воза излази, бежи у поље. Овде кукање. Жена изашла из аутобуса, побегла у поље, заборавила дете. После тек дошла себи да јој дете остало у аутобусу."

Прецизан број жртава до данас није утврђен. Процењује са да је погинуло између 1.200 и 2.500 људи, од којих осамдесет деветоро деце. Међу убјенима су путници у возу који је прелазио преко моста у Грделичкој клисури и десеторо цивила у нападу на мост у Варварину. У нападима на СР Југославију, НАТО је користио муницију са осиромашеним уранијумом, касатне бомбе.

Јелена Мариновић, новинарка РТС-а из Ниша, објашњава: "Током Нато агресије страдало је укупно педесет петоро Нишлија а више од две стотине их је рањено. Ниш је из ваздуха нападнут више од педесет пута, и једини је град на који су бачене касетне бомбе, укупно шеснаест контејнера са три хиљаде касетних бомби. Седмог маја, центар града, Шуматовачка улица, аутобуска станица, пијаца и Kлинички центар засути су касетним бомбама. Тада је страдало шеснаесторо наших суграђана, међу њима трудница у осмом месецу трудноће, а осамнаесторо је рањено."

Уништено је или оштећено двадесет пет хиљада објеката. НАТО је погодио и болнице, домове здравља, школе, вртиће, споменике културе. Онеспособљено је четири стотине седамдесет километара путева и пет стотина деведесет пет километара пруга, срушено тридесет осам мостова.

Бранко Стевановић, из Витановца код Kраљева, сећа се: "Овде, на самој кривини, којом су бомбом гађали, то су дигли пругу, овако је било дигнуто у круг. Овде кад су гађали капију, то је камење летело, одатле мени је кућу гађало у терасу горе. То је уништило све, то је било, кажем, страшно."

Први пут је једна медијска кућа проглашена легитимном метом. НАТО је 23. априла напао РТС и усмртио шеснаесторо наших колега. Бомбардовао је две рафинерије, уништио трећину електроенергетског система земље.

Пролеће 1999. године, Драгиша Стевановић у најкраћем описује:"Једно зло то време..."

Бомбардовање, у ком је погинуло и око хиљаду војника и полицајаца, завршено је потписивањем војно-техничког споразума у Kуманову 9. јуна 1999. године. Српске снаге безбедности повукле су се са Kосова и Метохије, наместо којих су дошле снаге KФОР-а, под фактичком контролом НАТО-а.