Berba sremuša na obroncima Fruške gore

Kada se na obroncima Fruške gore otopi sneg u potragu za lekovitom samoniklom biljkom sremuš ili u narodu još poznatijim medveđim ili divljim belim lukom kreću berači. To je obično vreme od prvog dana proleća pa do sredine maja. Posebno interesovanje je krenulo pojavom kovida 19.

Među beračima sremuša na obroncima Fruške gore, zatičemo bračni par Baljak iz Sremskog sela Ležimir. Iako su odavno zagazili u osmu deceniju još uvek se ne predaju, a spremno dočekuju i brojne goste.

"Kako je korona za ove dve godine počela, duplo je naroda na Fruškoj gori, baš po pitanju sremuša. Sa svih strana dolaze, iz cele Vojvodine, Srbije i čak iz Bosne, video sam neke ljude iz Bjeljine", navodi Pajo Baljak, iz Ležimira.

O sremušu Mira Baljak, iz Ležimira kaže: "Jako je zdrav, najbolji je svež za salatu, meša se sa zelenom salatom, kome je jak ovako".

Među beračima koji obilaze Frušku goru, a posebno u vreme berbe ove lekovite biljke mogu se sresti i deca.

Milan Stajić ima 9 godina: "Treći sam razred osnovne škole, došao sam kod bake i deke da berem sremuš."

Nutricionisti tvrde da je ova samonikla biljka izuzetno korisna za zdravlje, ima odlična antibakteriska svojstva i posebno je delotvorna u čišćenju creva, želuca i krvi, ali biolozi upozoravaju:

"Nažalost, iako je vrlo prepoznatljiva vrsta, ima jak miris na beli luk, ali u isto vreme listovi i neke druge vrste koje nisu za upotrebu, čak naprotiv neke od njih su vrlo otrovne. Jedna od njih je kozlac, koji ima sličan list i izmešano raste sa njim i može se zameniti", objašnjava Dragiša Savić biolog u Nacionalnom parku "Fruška gora".

Zbog velike potražnje za sremušem zaposleni u Nacionalnom parku "Fruška gora" svakom beraču dnevno dozvoljavaju samo dva kilograma.