Šljivovac - selo bez puta ostaje i bez stanovnika

Šljivovac je primer da se naselja u blizini gradova podjednako gase kao i u udaljenim sredinama. Ušuškan između Malog Crnića i Požarevca, godinama ispraća svoju decu i građane dok nisu ostali na tridesetak kuća, bez škole, a u prodavnicu već decenijama idu u susednu Poljanu. Sve što žele je asfaltiran put bar u pravcu Požarevca.

"To je put koji non stop koristimo. Dosta ljudi iz sela idu na posao, za decu za školu, hitna pomoć kad je zima, hladno, ne može da dođe u selo", kaže Danijela Paunović iz Šljivovca kod Malog Crnića.

"Kad je kiša propast. Kad je lepo, može i da prođe. Stvarno je put očajan. Lomimo auto, svakih mesec dana moramo kod majstora. Što god zaradimo, damo na auto", žali se Dragan Martinović, iz Šljivovca, a Dejan Martinović dodaje: "Moja generacija što su se zaposlila, oni ne dolaze, ne vraćaju se. Rade po gradu, žive kod familije ili iznajme stan i ne vraćaju se"

Na teritoriji Požarevca nedostaje 700 metara asfalta, a ka Malom Crniću dva kilometra.

Glavni put koji meštane Šljivovca povezuje sa administrativnim centrom Malo Crniće izgleda kao bilo koji njivski put. Oni su sada prinuđeni da biraju koji će deo pre biti asfaltiran, onaj što ih vezuje za centar ili onaj kojim će lakše stići na posao.

Novca nema ni za jedan ni za drugi. U Požarevcu nisu ni u planu, jer i na svojoj teritoriji ima još mnogo nezavršenih puteva, a za Malo Crniće taj put je je ozbiljna investicija koja bi trajala nekoliko godina.

"Onako kako ja vidim rešavanje ovog problema, da put koji vodi ka sedištu opštine asfaltiramo u više etapa, a da pokušamo sa gradonačelnikom grada Požarevca iznađemo mogućnost da se taj jedan deo neasfaltiranog puta uradi", smatra Mališa Antonijević, predsednik opštine Malo Crniće.

Jedino neizvesnije od dobre volje nadležnih je koliko će je stanovnika dočekati u selu.