Šta muči golijske stočare kad zaveje?

Nepredvidiva je zima na Goliji. Žitelji te planine otkrivaju da, uprkos surovim uslovima, ima čari i prednosti.

Na obroncima najvišeg dela Golije smešteno je selo Brusnik. Među retkim kućama iz čijih se odžaka još uvek vije dim, je dom Pantovića. Četiri generacije pod istim krovom žive u jednom od dva preostala domaćinstva u zaseoku Vodice.

"Da se vrate, da mladih ima. Ima i šume i svega, i stoke i svega, no nema ko da radi. Ovo staro ostarelo, a mlado otišlo", navodi Sreten Pantović, iz Brusnika.

U nedostatku puta mnogi su sa Golije, za boljim životom otišli u grad. Pantovići su odlučili da ipak ostanu.

"Nasuli smo 700 metara puta, sami, napravili most, podasuli, prokopali, bez ičije pomoći svojim sredstvima" kaže Mile Pantović, iz Brusnika.

Opština ima nameru da najupornije žitelje zadrži na ognjištu, unapređenjem infrastrukture i subvencijama koje država nudi. Na nadmorskoj visini od 1500 metara Pantovići se bave organskom proizvodnjom.

"Zdrava hrana, zdrav vazduh, zdrava priroda nije zagađena", nabraja Slađana Pantović, iz Brusnika.

"Ne znam zbog čega neće ljudi baš u selu da žive, kaže Miloš Pantović, iz Brusnika. I dodaje: "Ali treba malo puta i malo bolja struja..."

I zimi imaju posla, ali i prihoda da i dalje ulažu u opstanak na Goliji, odlučni su Pantovići. Nadaju se da će pandemija podstaći ljude da shvate da je zdravije živeti u selu, a od rada zaraditi bolje nego u gradu.