Da li je vreme za pooštavanje kaznene politike prema drvokradicama

Na meti kradljivaca drva na području Kikinde sada su i salaši, objekti udaljeni od puteva. U nelegalnu seču dolazi se sa mašinama, ljudstvom, prikolicama i priključnim vozilima. Istragom još nisu otkriveni počinioci tih nedela.

Jela i Vera Predojev, na salašu smeštenom između Kikinde i Novog Miloševa, gledaju posledice posete drvokradica koji su krajem prošle godine posekli i odneli deset bagremovih stabala starih više od 60 godina.

Još jedan od slučajeva nelegalne seče u zabačenim područjima, daleko od puteva između banatskih gradova. Tri nedelje kasnije, za dve penzionerke iz Kikinde, novo neprijatno iznenađenje.

"U međuvremenu smo ponovo obilazile, bilo je u redu, tek nakon tri nedelje ponovo su lopovi došli i posekli još 15 stabala. U stvari preko 15 stabala, jer toliko je stavljeno u zapisnik i sve je bagremova šuma. Ova šuma je nama štitila salaš, to je zaštitini pojas. Da smo htele da posečemo, mi smo to već odavno mogle poseći. Ova dva voćnjaka održavamo i nama smo stvorile ovde mali raj na zemlji, a lopovi su došli i sve nam uništili," žali se Jela Predojev.

U ovom slučaju istragu vode policija, Pokrajinska inspekcija za šumarstvo, kao i nedležne gradske institucije Kikinde.

"Dve sestre su ostale bez 26 stabala bagrema starijih od 60 godina", navodi Miroslava Krnić iz Sekretarijata za ekologiju Kikinde.

To je nešto što, kaže, nadležni organi, policijska uprava i poljočuvarska služba, i šumarski inspektori treba najstrože da kazne.

"Bagrem jeste najrasprostranjenija sadna vrsta, pored topole, na ovom području Banata. I medonosna vrsta. Starost stabala je nekih od 50 do 150 godinao, gde on postiže svoju pravu vitalnost", naglašava Krunićeva.

Opšta ocena predstavnika državnih organa i javnosti je da se problemu nelegalne seče i krađe drva može jedino odgovoriti visokim kaznama i oštrijim sudskim merama za počinioce.