Da li bi Zrenjanin bio isti bez Ferenca Kemenja?

Na fotografiji iz 1894. uz Pjera de Kubertena je i Ferenc Kemenj, član prvog Međunarodnog olimpijskog komiteta i organizator prvih modernih igara u Atini. Ideja olimpizma koju je razvijao Kemenj, duboko se ukorenila u njegov rodni Zrenjanin. U odnosu na broj stanovnika, grad  ima najviše učesnika Olimpijskih igara u Srbiji.

"Naša jeste ideja da baštinimo ovu bogatu istoriju koja nije samo deo istorije našeg grada, to je već deo jedne šire priče, istorije Srbije, naše zemlje, istorije olimpijskog pokreta uopšte," kaže Simo Salapura , iz Sportskog saveza Srbije.

Zrenjanin je kandidat za evropski grad sporta 2021. godine. Važne činjenice za izbor su da ima pionira olimpijskog pokreta, 43 učesnika OI  i njih 14  koji su osvojili 23 olimpijske medalje.
Milorad Stanulov, osvajač olimpijskih medalja 1980. i 1984. godine, seća se:" Kad sam osvojio prvu medalju u Moskvi, to je bilo za mene nešto najveće na svetu. Međutim, imao sam tu sreću da mogu da izdržim i naredni olimpijski ciklus, da sa Zoranom Pančićem osvojim i drugu olimpijsku medalju! Činjenica da do danas olimpijske medalje u veslanju imamo samo Zoran Pančić i ja," podseća Stanulov.

Zbog medalja, olimpijci iz Zrenjanina su poznati širom sveta. To potvrđuje i Momir Rnić, osvajač olimpijskih medalja 1984. i 1988. godine. " Za 90 odsto  naših osvajača medalja oni znaju, osvajanje  medalje na Olimpijadi je činjenica za  čitav sportski život, vek i onda ljudi to ne mogu lako zaboraviti," kaže Rnić.

Osvajači olimpijskih medalja i sportski radnici iz Zrenjanina, povodom 160 godina od rođenja Ferenca Kemenjija, položili su vence na spomen bistu u Karađorđevom parku.