Kakva je budućnost urbanih sredina kod nas

Budućnost čoveka, urbanističkim rečnikom rečeno,  jeste stvaranje e-prostora. To je nastanak pametnih gradova i uslova koji će biti mnogo pristupačniji za život.

"Bićemo odgovorniji, bićemo korektniji, bićemo pametniji, a u svakom slučaju, jedan od alata u celoj ovoj priči biće i digitalizacija na kojoj Republički geodetski avod intenzivno radi, kao i sve naše kolege inženjeri kojima je to lako prihvatljivo, omogućiće da se mnogo lakše i brže dolazi do uslova za investicione mape, " veruje Borko Dragišić, direktor RGZ.

Urbanisti su pred izazovom koji im nameću nove tendencije. Gradovi i industrijske zone se šire, a sela ostaju bez stanovnika, pa se pitanje budućnosti gradova i njegovih elemenata neminovno pojavljuje pred nama, jer spontani razvoj ovakvog grada neće još predugo biti moguć.

Za Aleksandra Jevtića, predsednik Udruženja urbanista Srbije, ključno pitanje je da li urbanistički planovi mogu i koliko  da utiču na to da se ovaj drugi ciklus koji je negativan, koji ima svoje negativne efekte, pozitivno preokrene i da se omogući ravnomerni razvoj i manjih regionalnih centara, zadržavanje stanovništva u seoskim područjima, ali i razvoj velikih centara.

Sličnog mišljenja je i Igor Marić, predsednik Inženjerske komore Srbije. Smatra da postajemo jedno veliko područje na kome su gradovi  fokusne tačke. To, i sve ostalo, treba da bude primereno današnjem vremenu kada su komunikacije bolje, kada ljudi mogu da rade na raznim mestima. Ne treba da se širi grad, nego  pojam grada treba proširi i na druge urbane teritorije.

To su i evropske tendencije, gde se budućnost urbanih sredina ne gleda samo kroz gradove, već širu teritoriju, kao infrastruktura za život , ali i resurs za finansijska ulaganja.