Spomenik treneru za nezaborav Dušanu Bugarskom

Za četrdeset pet godina kroz klub su prošle mnoge generacije. Vezale su ih rukometna lopta i teren, uspesi, porazi, sportski entuzijazam i prijateljstva. Vezali su ih i brojni treneri, ali je samo Dušan Bugarski bio spona njihovih zajedničkih sportskih priča.

Dragica Đurić, nekadašnja najbolja golmanka sveta se seća: "Dušan Bugarski, kao smo ga svi zvali Dule, bio je moj prvi trener. Kada sam došla u Medicinar kao klinka, on me je naučio osnovnim stvarima vezanim za rukometni gol, kojih sam se sećala cele svoje karijere i dan danas se sećam."

Nisu zaboravljena ni Dulova pravila - bez gaziranog i sladoleda, bez kašnjenja, bez muzike do utakmice, posle pobede u kombiju, samo rok i klasika.

"Ne samo da je bio trener, bio je deo naših porodica. On je uticao na naše odrastanje, bukvalno na svaki sekund života. Pratio nas je u školi, na ulici, da ne kažem svaki naš korak je znao. Nisi mogao da treniraš ako nisi imao dobre ocene u školi," kaže Maja Perić, nekadašnja reprezentativka.

 Mirjana Jović ŽRK "Medicinar" Šabac, podseća na njegvu čuvenu rečenicu kad promaše gol:" Kuću omašila da Bog da! Po tome ga sve generacije znaju sigurno."

Zato, sve generacije udružene za nezaborav na svog trenera! Nije imao svoju ali je imao,  ponosno kažu, najbrojniju rukometnu porodicu.

 Despina Marković, član prve ekipe ŽRK "Medicinar" Šabac, kaže da je  sa oduševljenjem prihvaćena  ideja, kako od   onih iz najstarije generacija sa kojima je radio, tako i među mlađima. " Normalno! Zato što je taj Dušan Bugarski zaslužio, a njegova zasluga naš dug prema njemu."

Za zahvalnost ostale su i olimpijske, medalje sa svetskih prvenstava, brojni Kupovi šampiona, državnih prvenstava. U različitim trofejima i dresovima, jedno zajedničko - Dulov podsticaj - da se do  cilja i stigne.