Zašto mladi ostaju u Mlanči na Čemernu

Na „branik" rodnog mesta stala su braća Antonijevići, sa svojim fabrikama za preradu drveta, ribnjacima i ugostiteljskim objektima. Ovde u šumi pored reke, blizu sirovine.

"Iskoristio sam šta je priroda ponudila. Ne svrstavamo se baš u ona sela u kojima se faktički samo živi od danas do sutra", kaže Dragomir Antonijević, iz sela Mlanča.

Dragomir kaže da čovek može sve da promeni osim rodnog kraja, zato nije ni pokušavao da ode. Ostali su i njegov brat i njihova deca.

"Ima dosta omladine koja nije otišla, a to je zato što ima gde i šta da radi, evo mi imamo nekih 25 do 30 radnika, stric ima 30, 40 radnika tako da je to već 70 porodica koje su zaposlene kod nas", kaže Darko Antonijević, iz selo Mlanča.

Tu su iz sela, ali ima i "uvozne" radne snage.

"Iz grada u selo smo došli da radimo, nevažno što je selo, došli smo da radimo, zato što je lepo ovde, lepi su uslovi i ambijent gde se radi", navodi Marko Rasimić, radnik iz Ivanjice.

Radoica Perič, radnik iz Mlanče kaže da je sigurno da ih taj posao vezuje da ostanu: "Da je bilo takvih više, više bi ostalo ljudi, sigurno."

Slatinu, zaseok sela Mlanča pretvorili su u urbano naselje. U ovim planinskim kućama danas je oko 1000 ljudi. Neretko su i snaje devojke iz grada.

Kažu da se nisu pokajali ni što su došli ni što su ušli u taj posao. "Ne, za sada ne, videćemo šta će biti. Mi se nadamo i radimo na tome da ima više posla, i ima turista, tu je Studenica, sa druge strane Ivanjica, Golija", kaže Zlatana Antonijević, iz sela Mlanča.

Iz Mlanče, niz planinu, za sada ka Evropi odlaze uglavnom proizvodi iz fabrika porodica braće Antonijević. Opstanku njihovog zavičaja u blizini manastira Studenica jedino preti loš put koji odavno vapi za rekonstrukcijom.