Brza hrana štetna po zdravlje

Kiosci sa brzom hranom su na svakom koraku, pa se, umesto nečeg zdravijeg, biraju  pljeskavica, tost ili pica. U Ugostiteljsko-turisitčkoj školi u Nišu dobro su naučili zbog čega brzu hranu ne treba često da jedu.

"Brza hrana je veoma štetna po zdravlje zbog toga što se priprema u dubokom ulju, sadržui dosta štetnih materija, kao što su emulgatori", kaže Petar Ristić, učenik.

Jovan Mladenović, učenik kaže da brza hrana može da izazove razne vrste bolesti, poput bolesti debelog creva, želuca, gojaznosti, povišenog krvnog pritiska i holesterola.

Nasuprot brzoj hrani, u doba starih Rimljana ishrana je bila zdrava. Takva jela mogu da se pripremaju i danas.

"Primetila sam da su se u njihovoj ishrani koristile različite vrste žitarica, kopriva, koja je jako bogata gvožđem, pripremali smo hleb koji koji je sa dodatkom maslina, različitim različitim vrstama semena", kaže Maja Jeftić, učenica.

Dostupna i na izgled primamljiva, brza hrana dovodi do gojaznosti, koja se smatra "tihim ubicom". Zato lekari preporučuju poštovanje određenih principa o količini namirnica u ishrani.

Doktorka Dragan Golubović, profesor higijene i nauke o ishrani kaže da one potrebe koje treba, npr. ugljenim hidratima treba da zadovoljimo iz voća i povrća u količini veličine naših šaka, belančevine treba, kako kaže, zadovoljiti u veličini našeg dlana, a masti i ulja polovina palca.

Da navike u ishrani treba menjati, slažu se i nutricionisti.

Direktor Ugostiteljsko-turističke škole u Nišu Ljiljana Stojanović kaže da se mora promeniti način pripremanja hrane, da ishrana bude raznovrsna, umerena, sa, kako kaže, mnogo više povrća i voća.

Bilo bi idealno da učenici uz užinu pojedu i po jednu jabuku, ali to se u praksi, retko, ili nikako ne dešava.