Srpski vuk sa Volstrita za RTS: Izbegavajte kredite, novac treba ulagati na berzu

Vladimir Đukanović je jedan od retkih ljudi sa ovih prostora koji je napravio karijeru na svetskim berzama. Došao je do toga da bude glavni trgovac u "JP Morganu" u Njujorku i "Džon Levin Juropu" u Londonu, partner u investicionoj firmi "Cirsio kapital", a sada investitor u industriji nameštaja, finansija i IT.

Đukanović je rekao za RTS da nismo dostigli "plafon" kada je reč o cenama kredita i da prema poslednjim izveštajima o cenama u prodavnicama u Velikoj Britaniji cene ponovo skaču i da inflacija ne popušta.

"U Evropi je slična situacija. Imali smo dosta sreće sa vanredno toplom zimom. Zašto su februar i mart bitni? Zato što je rat u Ukrajini počeo prošle godine u to vreme i cene su skočile za desetak posto i sada je pitanje da li će oni naći taj plato cenovni ili će nastaviti da skaču dalje. Nažalost, dalje indikacije su da će nastaviti da skaču, jer jednostavno, suviše novca je isprintano, a centralne banke ne reaguju dovoljno brzo. Koliko god da je ovo bolno, nije dovoljno bolno da bi se iz sistema izbacio višak novca", rekao je Đukanović.

Istakao je da jeftinih kredita nema i da bi ih trebalo izbegavati po svaku cenu.

"Jeftinih para nema. Vreme jeftinih para je prošlo. Možda i za jako dugo vreme. Može da se desi da to traje deceniju i više. Suviše novca je naštampano. Vi kada naštampate više novca nego što vam raste ekonomija, taj novac suštinski postaje bezvredan", naveo je Vladimir Đukanović.

Govoreći o štednji, Đukanović je naveo da su nekretnine tradicionalni način investiranja na Balkanu i u Srbiji i ljudi se uvek osećaju sigurno.

"Ako držite taj novac u slamarici, onda ste u najvećem problemu, zato što ako vam je inflacija deset posto, za godinu dana će novac vredeti deset posto manje. Moći ćete da kupite deset posto manje laptopa, deset posto manje kafa. Zlato, ja nisam nikada bio trejder u zlatu, ono je tradicionalna zaštita od inflacije, ali je pitanje kako se pokazuje u poslednje vreme. Ja uvek ljudima savetujem da stave određenu količinu novca, naročito mlađi ljudi, na berzu i da taj novac jednostavno akumuliraju godinama", objasnio je Đukanović.

Napomenuo je da kratkoročne investicije ne postoje i da je potrebno svakog meseca odvajati novac i onda ste sigurni u penziji i poručio da je potrebno i 30 do 40 godina da bi se osetile blagodeti ulaganja.

"Ja savetujem mladim ljudima, krenite odmah, od 20. godine, da odvajate deset posto od onoga što zaradite. Šta god da imate, vaš lajfstajl se neće promeniti za deset posto. Da li imali platu iks, dva puta iks, pet puta iks, deset posto od toga ne menja životni standard, ali menja vaš investicioni profil. Ako odvojite 100 evra mesečno, 40 godina, krenete da radite sa 25, penzija vam je sa 65, nakon 40 godina tih 100 evra mesečno je 533.000 evra", objasnio je Vladimir Đukanović.

Govoreći o krahovima berze, naveo je da su oni na kratkoročnom nivou veoma bolni, ali dugoročno posmatrano, krahovi su na nivou statističke greške i zbog toga je potrebno ostati veoma dugo u tome.

"Najveći investitori su prvo disciplinovani, pa tek onda pametni i sve ostalo. Znamo kako žive nedisciplinovani ljudi, uglavnom jako loše i to je okej. Tako je i svet formiran. Naravno da treba da bude nagrađen onaj ko je disciplinovan, a da bude kažnjen onaj koji nije", rekao je Đukanović.

Kada je reč o ulasku na berzu, Đukanović je objasnio da je moguće obratiti se brokerima koji mogu da plasiraju novac na lokalnoj i stranim berzama i da je izuzetno bitno da se ljudi edukuju.

"Internet je tu, ne trebaju vam knjige, to je veoma laka edukacija. Nije berza neka drama. Berza uzme jednu firmu i umesto da imate jednu osobu vlasnika podelite na hiljadu vlasnika. Tačka. Tu je kraj, nema neke dalje filozofije. Onda malo uđete u neke izveštaje. Nije to nikakva drama, čak nije ni teška matematika", istakao je Đukanović i poručio da je njegov cilj da edukuje mlade ljude.

Nedavno je predstavio svoju knjigu "Blistanje" u kojoj je pisao o veštačkoj inteligenciji i objasnio kako će u budućnosti mnoga radna mesta nestati i da je problem nove tehnologije što se razvija velikom brzinom i da niko nije siguran kojim će putem to ići.