Energetska solidarnost u vreme krize, svako gleda u svoje dvorište

Bugarska 45 odsto struje dobija iz uglja, a zbog energetske krize odustaje od planova - umesto zatvaranja parlament je Rezolucijom odlažio gašenje termoelektrana do 2038. Region računa i na više struje iz gasa. Ovog meseca Grčka je počela gradnju gasne elektrane, baš u luci Aleksandopolis, gde je LNG terminal za tečni gas, na koji će se vezati i naša zemlja kada završi gasni interkonektor sa Bugaskom, koja je već povezana sa Grčkom.

"Možemo da obezbedimo struju ne samo Bugarskoj, već i Severnoj Makedoniji i Srbiji. Radimo na izgradnji bližih elektroenergetskih interkonekcija", kaže Manusos Manusakis, predsednik operatora za prenos električne enegije u Grčkoj.

Rosen Hristov, ministar energetike Bugaske izjavio je da će se izgradnjom gasne elektrane obezbediti energetska sigurnost za jugoistočnu Evropu u kojoj potražnja za električnom energijom svake godine raste.

Belgija je produžila rad svoje dve nuklearke za 10 godina, a Slovenci potvrdili da Krško može da radi još dve decenije. I Nemci odlažu zatvaranje i nuklerki i termolektrana na ugalj, a cela Unija akcenat stavlja na povećnje udela zelene energije.

U Drezdenu, koji je u projektu sa još 100 evropskih gradova, - čine sve da energetski i ekološki izazov uspe - da do 2030. budu klimatski neutralani.

"Merači toplote pokazuju da, u vreme najvećeg opterećenja možemo da uštedimo do 42 odsto naše energije. Tako da mislimo da u proseku tokom nekoliko godina možemo uštedeti do trećine naše energije", napominje Džesika Hebing iz drezdenskog Centra za kontrolu energije u zgradama.

Analize pokazuju da obnovljivi izvori jesu budućnost, ali zamena prljavih kapaciteta čistijom proizvodnjom ne ide planiranom dinamikom.

Taj proces usporava i problem skladištenja struje. Eneregetska kriza još jednom je potvrdila - o energetskoj solidarnost više se samo priča nego što nje zaista ima.

"Mislim da će morati svi da se preispitaju ponovo šta je najbolji izvor i šta je mogućnost da se proizvede ta zelena energija i da bude što jeftinija cena, da bude što pristupačnija i da se spreči potreba za uvozom velikih količina energije, jer u suštini je ova kriza pokazala da sve nacionalne privrede brinu pre svega o sebi pa tek onda o komšijama", izjavila je Jelica Putniković sa portala "Energija Balkana".

Većina članica Unije poručuje da može bez ruskog gasa. Manjoj potrošnji doprinela je blaga zima i štednja. Iako u Danskoj beleže za trećinu manju potrošnju i dalje pozivaju na štednju gasa.

"To je dobro jer Dansku i Evropu čini manje zavisnim od gasa iz Rusije. Ako ne nastavimo da smanjujemo potrošnju gasa, možemo da rizikujemo da ponovo dođemo do ozbiljnih povećanja cena", ističe Lars Agard, ministar za klimu i energiju Danske.

Evropu papreno košta odricanje od ruskog gasa jer je tečni gas dosta skuplji, a stručnjaci upozoravaju - nema opuštanja jer još ima najmanje dva meseca grejanja, a ponovo treba napuniti skladišta.