Kako industrija može da "sreže" troškove za struju, gas i grejanje

Srbija za sada uspeva da godišnje uštedi jedan odsto finalne potrošnje energije. Ozbiljno i sistemsko bavljenje energetskom efikasnošću ne znači uštede samo u domaćinstvima i ustanovama, već mora da obuhvati celokupnu privredu. Profesorka Mašinskog fakulteta u Nišu Mirjana Laković kaže za RTS da je Srbija u obavezi da ide u korak sa merama EU, a da će u suprotnom cene proizvoda rasti i neće biti konkurentni na evropskom tržištu.

Profesorka Mašinskog fakulteta u Nišu Mirjana Laković rekla je za RTS da je sa prvim Zakonom o efikasnom korišćenju energije 2013. godine, uvedena obaveza da industrija i drugi veliki potrošači štede energiju od jednog procenta godišnje.

"Svi veliki potrošači imaju obavezu da na godišnjem nivou ispostave račun resornom ministarstvu sa merama koje su primenjene u oblasti energetske efikasnosti, kao i sa merama koje se planiraju primeniti", objašnjava Lakovićeva.

Prema njenim rečima, privrednicima je važno da se ukaže kako da koriste obnovljive izvore energije, kao i da dobiju tačne informacije od struke.

Koje mere treba primeniti

Kada je reč o merama energetske efikasnosti koje treba primeniti u proizvodnom procesu i u radnim halama, Lakovićeva navodi da se u industriji može govoriti o opštim merama.

"Opšte mere su automatsko upravljanje procesima, uvođenje ispravnih merenja, praćenje potrošnje i kontrola procesa. Zgrade moraju biti izolovane. I održavanje prozorskih površina čistim doprinosi energetskoj efikasnosti", kaže Lakovićeva.

Objašnjava da je energetska efikasnost kada je proizvod istog kvaliteta, a da se za njegovu proizvodnju utroši manje energije.

"Prostora za unapređenje energetske efikasnosti uvek ima, kada govorimo o proizvodnim procesima koji se menjaju. Za sada se zakonskim rešenjima i činjenicom da poskupljuju energenti, i malim i srednjim preduzećima sve se više nameće energetska efikasnost kao način da budu rentabilni", objašnjava Lakovićeva.

"U obavezi smo da pratimo tokove EU"

Direktive Evropske unije u toj oblasti su oštre i rigorozne. Pojedine kompanije potpuno su samoodržive: ne samo da imaju na krovovima solarne panele, energetski efikasno i ekološki prihvatljivo grejanje, već prerađuju i kišnicu u tehničku vodu koja im je neophodna.

Gošća Dnevnika kaže da smo u obavezi da idemo u korak sa tim merama.

"Dolazićemo u situaciju da će nam, ukoliko ne uvedemo takve mere, cene proizvoda rasti i nećemo biti konkurentni na evropskom tržištu. Imamo višestruke probleme i u energetici, a imaćemo i ekonomske, ukoliko ne budemo pratili tokove", upozorava Lakovićeva.